Kada je veza između dvoje ljudi zasnovana na ljubavi, poverenju i bliskosti, i seksualni odnos trebalo bi da bude čin koji će partnerima doneti užitak i zadovoljstvo. O tome da je fizički aspekt veoma bitan za kvalitet veze, posvedočiće i žene i muškarci – pogotovo ukoliko su već imali iskustva sa nekim vidom seksualne disfunkcije.
A problemi poput smanjenog libida ili izostanka orgazma, nažalost, neki su od uzročnika nezadovoljstva sve većeg broja parova. Njima se sve češće pridružuje još jedan koji, osim što u psihološkom smislu utiče na kvalitet partnerskog odnosa, pre svega dovodi do fizičkih neprijatnosti. Naime, petina žena u nekom trenutku doživi bol u toku polnog odnosa, odnosno dispareuniju. Iako se radi o pojavi zbog koje bi odmah tebalo potražiti savet lekara, zbog same prirode ovog problema neke žene i dalje izbegavaju da se požale svom ginekologu.
Da bi se razumelo zašto bolni odnosi predstavljaju svojevrstan crveni alarm, važno je reći da se oni, pored očigledne neprijatnosti koje uzrokuju, prevashodno javljaju kao simptom različitih ginekoloških stanja. Do bola pri seksualnom kontaktu nikada ne dolazi „tek tako“, te on uglavnom ukazuje na probleme u funkcionisanju reproduktivnih organa.
Iako se bolovi tokom odnosa mogu javiti bez obzira na životnu dob, treba napomenuti i to da se sa njima najčešće suočavaju žene u menopauzi. Uz sve tegobe koje prate gubitak reproduktivne funkcije, jedan od glavnih uzroka bolnih odnosa predstavlja progresivna atrofija (odnosno ubrzano propadanje) sluzokože urogenitalnog sistema.
Jednostavnije rečeno, sluzokoža vagine u menopauzi postaje suva, istanjena i neelastična, što dovodi do bola i neprijatnosti tokom seksualnog čina. Osim toga, suvoća sluzokože utiče na to da vagina tokom odnosa postaje sklona mikropovredama, a sve se ovo dešava usled smanjenog lučenja estrogena. Neprijatnost pritom može biti pojačana i nastankom vaginalnih infekcija, i to upravo zbog sitnih povreda koje nastaju usled suvoće vagine.
Kada se sa bolovima tokom odnosa suoče mlađe žene ili one srednjih godina, uzroci tome mogu biti brojni. Pri tome, bol se može javiti isključivo na samom počeku, ali dešava se da traje i tokom celog odnosa, pa čak i satima nakon njega. Upravo je zato važno ne odlagati posetu ginekologu, jer će se pravi uzrok neprijatnosti utvrditi jedino tokom pregleda.
Najčešći uzroci bolnih odnosa
U najvećem broju slučajeva, bolovi će nastati usled infekcija donjeg dela genitalnog trakta. Bilo da se radi o gljivičnim ili bakterijskim infekcijama, njih će, osim bolova pri odnosu, pratiti i druge neprijatnosti – peckanje, pojačano lučenje sekreta ili svrab u genitalnoj regiji. Važno je istaći da se genitalne infekcije, ukoliko se ne leče na vreme, mogu proširiti i na jajnike ili grlić i sluzokožu materice. U tom slučaju, i bol će se pri odnosu širiti dublje unutar vagine. Pojava vaginalnih infekcija može se sprečiti brigom o intimnoj higijeni i upotrebom odgovarajuće zaštite pri polnom odnosu, a ukoliko se pokaže da je bol uzrokovan vaginalnim infekcijama, ginekolog će prepisati i odgovarajuću terapiju antibioticima.
Još jedan uzrok pojave bolova je poremećeno funkiconisanje reproduktivnog sistema usled nastanka nekih hroničnih stanja. Tu se pre svega misli na endometriozu, odnosno oboljenje koje nastaje kada tkivo materice počinje da raste izvan nje. Iako u početku ne daje nikakve simptome, izrasline i čvorići uzrokovani endometriozom vremenom mogu početi da pritiskaju ostale reproduktivne organe (jajovode, jajnike ili mokraćnu bešiku). U tom slučaju dolazi i do neprijatnosti i bola tokom polnog odnosa, što je simptom koji i inače prati endometriozu.
Slično se dešava i usled pojava cista, mioma, ali i malignih oboljenja reproduktivnih organa. Ova stanja često su praćena i drugim simptomima, poput poremećaja mesečnog ciklusa, neregularnih ili obilnih krvarenja i izraženih menstrualnih bolova. Nastanak cista, s druge strane, može ukazati i na sindrom policističnih jajnika. Iako bol pri odnosu tada ne mora predstavljati „pravilo“, određene neprijatnosti mogu biti uzrokovane nekontrolisanim rastom cista.
Zbog svega navedenog, pojavu bolova u seksu nipošto ne bi trebalo zanemarivati. Poznato je da navedena stanja, ukoliko se ne leče na vreme, mogu dovesti i do pojave steriliteta i problema sa začećem, što je samo razlog više za pravovremenu posetu ginekologu.
Kako na seksualni odnos utiču psihološki faktori?
Bolovi pri polnom odnosu, s druge strane, ne moraju uvek biti uslovljeni isključivo fiziološkim poremećajima. Naime, pod uslovom da se isključe organski uzroci, „krivac“ za doživljaj neprijatnosti tokom seksa često se krije u psihološkim faktorima koji utiču na kvalitet partnerskog odnosa. Pomenimo samo neke, kao što su osećaj nezadovoljstva u vezi, hronični doživljaj stresa ili, pak, depresija koja dovodi do pada libida. Sem toga, upotreba određenih lekova poput hormonske kontracepcije ili antidepresiva takođe može doprineti seksualnoj disfunkciji.
Isto tako, određeni broj žena može se suočiti sa stanjem koje se naziva vaginizam. U njegovoj osnovi se krije strah od seksualnog odnosa, a bolovi koji ga prate javljaju se zbog nevoljnog grčenja spoljnog dela vagine. U ređim slučajevima, uzrok vaginizma može biti pojava genitalnih infekcija; no, kako je psihološki faktor ipak izraženiji, najefikasniji vid terapije podrazumevaće odgovarajuću psihološku podršku.
Među ređim, ali ništa manje neprijatnim uzrocima bolnih odnosa, je i stanje pod imenom vulvodinija. Reč je o osećaju hronične neprijatnosti (prvenstveno u vidu izraženog peckanja) u predelu malih i velikih stidnih usana, klitorisa ili samog ulaza u vaginu. Ono po čemu je vulvodinija specifična, jeste što je uzrok njenog nastanka i dalje nepoznat. Pretpostavlja se da nju izazivaju iritacije, određene gljivične infekcije ili povrede u predelu vagine, ali zbog činjenice da se javlja veoma retko i da je većinom neistražena, do danas ne postoji ni terapija koja bi se primenjivala u njenom lečenju.
Kada se zna da se bol u seksualnom odnosu prevashodno javlja u sklopu simptoma različitih ginekoloških stanja, on će se na taj način i tretirati – tačnije, akcenat će biti na lečenju njegovog primarnog uzroka. Žene ovu neprijatnu pojavu mogu izbeći pravovremenom brigom o reproduktivnom zdravlju koja će, osim redovnih poseta ginekologu, uključivati i usvajanje zdravog načina života.