Sindrom policističnih jajnika je stanje koje pogađa oko 10% žena i koje karakteriše višak muških hormona, neredovan ciklus, kao i povišen rizik razvoja metaboličkih oboljenja koje često za posledicu imaju i gojaznost. Na sreću, priroda ima rešenje u vidu biljke peruanska maka.
Mnoge osobine tzv. metaboličkog sindroma su manje ili više prisutne kod većine žena koje imaju sindrom policističnih jajnika (PCOS), a to su diabetes, povišen krvni pritisak i gojaznost. Istraživanja pokazuju da je oko 50% žena sa PCOS gojazno, od čega je većina sa tzv. abdominalnom gojaznošću (u predelu stomaka), za koju je utvrđeno da nosi najveći rizik za razvoj kardio-vaskularnih oboljenja.
Tačan redosled razvoja ovih negativnih faktora nije do kraja utvrđen, jer postoje sporenja u kolikoj meri sama gojaznost, te drugi opisani problemi koje sa sobom ona nosi mogu voditi razvoju PCOS, a u kolikoj meri je sama gojaznost posledica prisutnosti sindroma policističnih jajnika.
Nasledni faktor se takođe ne može isključiti jer nasleđene predispozicije za diabetes mogu samostalno voditi ka insulinskoj neosteljivosti i višku insulina koji su u samom temelju PCOS. Ono što se zna jeste da je kod žena sa PCOS osetljivost ćelija na insulin smanjena za oko 35-40%, poredeći sa ženama slične građe i težine – ali bez PCOS.
Začarani krug
Ako imate sindrom policističnih jajnika, ne mora značiti da će te automatski biti i gojazni. Određeni procenat žena, doduše manji deo ukupnog broja, nema problema sa viškom kilograma iako ima simptome PCOS.
Međutim, na osnovu nalaza objavljenih u Žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma (2004.), čak i mršave žene sa simptomima PCOS imaju viši nivo insulina u krvi nego one kod kojih nije dijagnostifikovan PCOS. Isti tekst naglašava kako rezultati studije nedvosmisleno ukazuju na to da je i kod žena koje nisu gojazne a imaju PCOS, povećan rizik za kardio-vaskularne bolesti i neplodnost.
Ono što je potrebno znati jeste da povišen nivo insulina znači da ćelije određenih tkiva postaju manje „osetljive“ na ovaj hormon što otežava proces „pretvaranja“ hrane koje ste pojeli u energiju potrebnu za rad ćelija. Hormon insulin ima na prvom mestu upravo tu funkciju – da omogući ulazak hranljivih materija (pre svega glukoze – šećera) iz krvotoka u ćelije.
Kada ćelije ne reaguju kako treba na lučenje insulina nakon pojedene hrane, dolazi do povećane koncentracije šećera u krvi, ali tokom vremena i do povećane količine insulina, jer telo pokušava da dodatno stimuliše ćelije dodatnim lučenjem ovog hormona. Zbog toga, neiskorištene materije se u telu talože u vidu masti (gojite se), a hronično povišen insulin ima još dva nepovoljna efekta na ukupnu sliku: Može stvarati stalan osećaj gladi; i onemogućava upotrebu rezervi masti kao izvora energije (drugim rečima – otežava vam da smršate).
U slučajevima sindroma policističnih jajnika stvari dodatno komplikuje česta upotreba oralnih kontraceptiva u terapiji. Pokazalo se u praksi da, pored ostalih neželjenih efekata, prolongirana upotreba kontraceptivnih pilula može voditi i ka gojaznosti.
Kako se povećava procenat masnih naslaga u telu žene, udruženo sa već postojećom insulinskom rezistencijom, dolazi do dodatnih metaboličkih poremećaja koji samo komplikuju postojeće probleme vezane za PCOS. Pojačava se dominacija androgenih („muških“) hormona i nivo hronične inflamacije, što dalje otežava normalno funkcionisanje reproduktivnog i endokrinog sistema. Odsustvo redovne menstruacije, pojačana maljavost, problemi sa kožom, gojenje, depresivnost, hronični zamor – postaju na žalost redovni pratioci žena sa dijagnozom PCOS, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere.
Izlaz iz začaranog kruga
Na samom početku ovog odeljka, moramo naglasiti da se kod sindroma policističnih jajnika ne može govoriti o “izlečenju”, nego o kontroli postojećeg stanja kako ne bi došlo do pogoršanja, kao i merama da se uzročni faktori PCOS svedu na minimum – što će za efekat imati značajno umanjenje svih negativnih simptoma, kvalitetniji život i obnavljanje reproduktivnih sposobnosti (ostajanje u drugom stanju, kada za to dođe vreme).
Dakle, ako imate dijagnozu PCOS potrebno je uvedete dugoročne izmene u svom režimu života kako bi se stanje unapredilo. Ne postoje brza rešenja, “terapije” koje ćete ispiti nekoliko nedelja, “ozdraviti” i zatim se vratiti na staro.
Put ka uspešnom izlasku iz “začaranog kruga” sindroma policističnih jajnika, kako smo ga metaforično nazvali, zasnovan je na vašoj sposobnosti da date okolnosti prihvatite kao izazov koji će vam zapravo omogućiti da sebe, svoje zdravlje i svoj život unapredite. Bes, očajanje i samosažaljenje mogu biti deo prve faze suočavanja sa problemom, ali nakon toga stvari treba prihvatiti iz izvući najbolje iz postojeće situacije.
Većina studija o PCOS donosi dokaze da su tretiranje insulinske rezistencije, smanjenje telesne mase (ukoliko je prisutna gojaznost) i opšte unapređenje životnih navika (ishrana, redukcija stresa, fizičko vežbanje i odmor) najbolji recept za popravljanje reproduktivnog i metaboličkog statusa kod osoba sa PCOS.
Mogućnosti za tretiranje insulinske rezistencije/hiperinsulinemije su farmakološke (lekovi), dijetetske (ishrana i suplementacija) i bihejvioralne (promena navika i ponašanja). Od lekova obično se daje metformin koji poboljšava osetljivost ćelija na insulin, smanjuje količinu šećera koja se stvara u jetri i otežava resorpciju ugljenih hidrata iz hrane tokom varenja. Zahvaljujući ovim efektima metformina, dolazi do smanjenja nivoa insulina što dugoročno daje doprinos snižavanju androgenih hormona kod žena sa PCOS i stabilizaciji menstrualnog ciklusa.
Neka od mogućih neželjenih dejstava metformina su: stomačne tegobe, gubitak apetita i izmenjeni doživljaj putem čula ukusa. Pored toga, metformin se obično propisuje isključivo osobama sa zdravom jetrom i bubrezima.
Postoje još neke vrste lekove koji su koriste kod osoba sa diabetesom, ali s obzirom da se kod sindroma policističnih jajnika najčešće daje metformin, ostaćemo na njemu u ovom tekstu.
Bilo da se metformin uzima ili ne, od naročite važnosti su dodatne izmene navika u pogledu ishrane, kretanja i menadžmenta stresa.Takođe, značajno pomaže i uzimanje dijetetskih suplemenata za policistične jajnike. Kod nas još uvek ne postoje programi edukacije i treninga iz ovih oblasti koji bi bili “pokriveni” sistemom zdravstvene zaštite. Nadamo se da će tokom vremena, zahvaljujući porastu svesti o suštinskoj važnosti ovih metoda za prevenciju i lečenje velike većine bolesti, doći do potrebnih izmena u ovom domenu.
Do tada, koristite internet kako bi se edukovali o ovim oblastima (http://www.dijetezamrsavljenje.info), pratite naše tekstove jer ćemo se baviti i time, ili – ako ste u mogućnosti – nađite mentorski program edukacije i treninga iz oblasti nutricionizma, fizičkog treninga i promena navika.