Zamislite se u sledećoj situaciji:
Pijete kafu sa 4 prijateljice i neobavezno ćaskate o ženskim temama. To neobavezno ćaskanje se pretvara u žustro upadanje jedna drugoj u reč, jer se, kao žene, savršeno razumete.
Prijateljica broj 1 žali se na težak PMS, praćen čestim promenama raspoloženja.
Prijateljica broj 2 trenutno čeka bebu i trenutno joj je najvažnije da trudnoća prođe u najboljem redu.
Majka prijateljice broj 3 suočava se sa izraženim neprijatnim tegobama u menopauzi.
Prijateljica broj 4 pomalo zbunjeno pokušava da prati razgovor jer se retko kad susrela sa navedenim problemima (pobogu, u čemu je njena tajna?).
Zanimljivo je da je ceo ovaj razgovor zapravo „vrti“ oko jednog hormona – estrogena.
Šta je estrogen i kako nastaje?
Najjednostavnije rečeno, estrogen je polni hormon koji se, pored progesterona, luči u jajnicima žene i utiče na stvaranje jajnih ćelija. Zaslužan je za razvoj sekundarnih polnih karakteristika u pubertetu, odnosno rast dojki, pojavu malja u genitalnom delu, kao i nastanak menstrualnog ciklusa. Nakon završetka puberteta, ovaj hormon nastavlja da utiče na menstrualni ciklus, a osim toga što štiti koštani sistem, pomaže i u održavanju optimalnog nivoa holesterola.
Međutim, pored telesnih manifestacija, estrogen utiče i na delove našeg mozga koji kontrolišu emocije i raspoloženje. Estrogen se, u manjoj meri, luči i u telu muškarca, gde je odgovoran za kvalitet sperme.
Ono što je važno znati jeste da, iako se u telu svake žene luče polni hormoni, njihovi nivoi se razlikuju i nemaju isti uticaj na svaku ženu. Ova činjenica objašnjava i različita iskustva 4 prijateljice sa početka teksta.
Slučaj prijateljice broj 1: Estrogen i menstrualni ciklus
Uticaj estrogena najpre uočavamo tokom menstrualnog ciklusa. Do perioda ovulacije (prva faza ciklusa), nivo estrogena u organizmu raste, da bi nakon toga počeo postepeno da opada.
Dakle, od fizičkih neprijatnosti koji uključuju bolne i natečene grudi, nadutost u donjem delu stomaka, češću pojavu glavobolje ili obilna krvarenja, do naglih promena raspoloženja i pojačanog apetita – sve „zasluge“ za navedene simptome PMS-a mogu se pripisati estrogenu. Kod nekih žena ove tegobe mogu biti manje ili više izražene, što zavisi najpre od osetljivosti na promene nivoa estrogena u toku ciklusa.
Slučaj prijateljice broj 2: Estrogen i trudnoća
Razlog zbog koga je estrogen ključan za plodnost žene i mogućnost začeća jeste i taj što do trudnoće ne može doći bez izbalansiranog nivoa estrogena. U slučaju manjka estrogena, dolazi do nemogućnosti ovulacije (proizvodnje zrelih jajnih ćelija). Samim tim je i proces začeća otežan. Kada je lučenje estrogena pojačano, to može dovesti do stanja kao što je sindrom policističnih jajnika. Tada je trudnoća onemogućena zbog toga što, umesto da sazrevaju, jajne ćelije formiraju ciste.
Kada govorimo o trudnoći, promena nivoa estrogena u organizmu zaslužna je, između ostalog, i za postporođajnu depresiju. U simptome ovog poremećaja ubrajaju se intenzivan osećaj tuge, nezadovoljstva, straha i melanholije. Iako su ova osećanja u nekim slučajevima sasvim prirodna, problem nastaje ukoliko njihov intenzitet vremenom raste umesto da slabi. Tada se može govoriti o uticaju nivoa hormona na pojavu postporođajne depresije.
Slučaj majke prijateljice broj 3: Estrogen i menopauza
Svaka od nas se bar povremeno, sa blagom strepnjom, zapita šta sve može da očekuje od menopauze. Jedan od njenih glavnih uzročnika je postepeni prestanak stvaranja estrogena, što direktno utiče i na prestanak rada jajnika. Najizraženiji simptom ovog stanja je pojava takozvanih valunga, odnosno navale toplotnih talasa. Pored vrtoglavica, glavobolja, noćnog znojenja i bolova u kostima i zglobovima, valunzi spadaju u prolazne fizičke simptome menopauze.
I kao da sve ove tegobe nisu dovoljne, već smanjenje nivoa estrogena dodatno utiče na psihu i emocije. Tako većina žena iskusi i raspoloženja poput razdražljivosti ili depresivnosti, a tu su i nesanica i oslabljena koncentracija. Međutim, ono na šta bi trebalo obratiti pažnju su dugotrajne posledice nedostatka estrogena, koje se manifestuju povećanim rizikom za dobijanje osteoporoze i kardiovaskularnih oboljenja.
Slučaj (blagoslovene) prijateljice broj 4: Estrogen i njegovi nivoi
Već smo pomenuli da promena nivoa estrogena u organizmu može biti uzrok različitim poteškoćama sa kojima se žene susreću. I manjak i višak estrogena imaju svoje uzroke i posledice, te u skladu sa time dovode do različitih simptoma.
Uzroci smanjenja nivoa estrogena najčešće se vezuju za neodgovarajuću (preteranu) fizičku aktivnost, poremećaje u ishrani i neuhranjenost. Nizak nivo ovog hormona može biti i posledica nedovoljnog nivoa hormona lutropina, odgovornog za proizvodnju estrogena.
Nizak nivo estrogena dovodi do:
- glavobolje
- suvoće vagine
- valunga
- teškoća pri ovulaciji/začeću
Sa druge strane, do povišenog nivoa estrogena dolazi usled prekomerne težine, ishrane bazirane na industrijski obrađenim namirnicama, nedostatka magnezijuma u organizmu, uzimanja hormonske terapije i izloženosti stresu. Tada se mogu javiti sledeće tegobe:
- neredovni menstrualni ciklusi
- problemi sa varenjem
- depresija i uznemirenost
- nepravilan rad srca
- glavobolje
- dobijanje na telesnoj težini
Razume se, navedeni simptomi ne moraju uvek biti posledica hormonskog disbalansa.
Ukoliko primećujete neke od opisanih tegoba i sumnjate da im je uzrok neuravnotežen nivo estrogena, najbolje je potražiti savet lekara, te proveriti nivo ovog hormona putem testova krvi ili urina.
Šta ove 4 žene mogu učiniti za svoje zdravlje?
Da bi se na vreme uticalo na optimalni nivo estrogena u organizmu, potrebno je znati koje su najveće pretnje zdravlju žene.
U tom smislu, u navike koje je poželjno promeniti (pa i potpuno izbaciti) spadaju izbegavanje alkohola i prestanak pušenja, kao i kontrolisani unos šećera, soli i kofeina. Uvek je bolji izbor nezdrave namirnice zameniti zdravijim alternativama, uključujući i korišćenje pažljivo odabranih suplemenata, što se posebno odnosi na one koji su prirodni.
Ipak, pre toga je neophodno usvojiti i zdrave životne navike, koje uključuju pravilnu i uravnoteženu ishranu, kao i umerenu fizičku aktivnost. Ovde treba pomenuti i dovoljnu količinu sna i odmora, jer ni sve pozitivne promene koje uvedemo neće imati potpunog učinka ako je naše telo umorno. Uz sve ove savete biće nam lakše da se izborimo i sa stresom, jer na kraju krajeva, ne zaboravimo i da je samo zadovoljna žena – zdrava žena.