Rođenje deteta svakako predstavlja najradosniji događaj u životu svih parova koji priželjkuju proširenje porodice. Zbog toga žene koje uveliko planiraju začeće uglavnom već znaju i šta je sve neophodno da bi svoje telo pripremile za trudnoću. Ono što se, međutim, vrlo često dešava, jeste da pokušaji zatrudnjivanja iznova rezultuju neuspehom. U situacijama kada ni nakon godinu dana pokušavanja ne dođe do začeća, parovi počinju da se suočavaju sa mogućnošču da je najverovatniji uzrok tome problem sa sterilitetom.
Tada najpre započinje proces otkrivanja potencijalnih razloga za pojavu neplodnosti, a kod žena se najčešće ispostavi da je otežano začeće povezano sa nepravilnim radom hormona. Ipak, poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju mogu izazvati i brojni drugi činioci.
Jedan od njih je i taj što se trudnoća odlaže, odnosno žene se na rađanje odlučuju u sve kasnijim godinama. Pri tome, šanse za začeće smanjuju nakon 35. godine života, a razlog tome je ubrzani gubitak broja jajnih ćelija i njihovo starenje. Takođe, jajne ćelije tokom godina gube i na kvalitetu, a ukoliko do trudnoće i dođe, javlja se povećani rizik od spontanog pobačaja.
S druge strane, sa poteškoćama pri začeću se suočava i sve veći broj mlađih žena. Ponekad se iza toga kriju razlozi fiziološke prirode, ali i potencijalna oštećenja na reproduktivnim organima. Tako u nekim slučajevima do neplodnosti dolazi zbog pojave anomalija na materici, koje mogu biti urođene ili izazvane nekim drugim faktorima (najčešće u slučaju hirurških zahvata). Osim što utiču na otežan razvoj ploda, ovakva stanja često dovode do poremećaja u lučenju vaginalnog sekreta u periodu ovulacije, zbog čega je prolazak spermatozoida kroz jajovode otežan.
Ovaj problem može se javiti i ukoliko postoji poremećaj funkcije samih jajovoda, koji se manifestuje njihovom nedovoljnom prohodnošću. Jajovode pre svega mogu oštetiti infekcije i upale reproduktivnih organa, uzrokovane seksualno prenosivim bolestima poput hlamidije ili gonoreje. Problemi sa funkcijom jajovoda nastaju i zbog vanmaterične trudnoće, ali i pojave izraslina na materici i u predelu male karlice. Najčešće su u pitanju miomi, odnosno dobroćudni tumori glatkih mišića materice koji remete njen normalan oblik i povezuju se sa neuspešnim ishodima trudnoće.
Osim nedovoljne prohodnosti jajovoda, otežano začeće može biti i posledica određenih poremećaja u ovulaciji. Do njih dolazi usled nepravilnog rada jajnika, kada se javlja i neravnoteža u nivou estrogena i progesterona. Ova dva hormona su ključna za pripremanje sluzokože materice za trudnoću, a jedan od uzroka njihove smanjene ili pojačane proizvodnje može biti nepravilna funkcija žutog tela, koje nastaje iz folikula jajnika nakon ovulacije i ima direktnu ulogu u njihovom lučenju.
Neredovne ovulacije ili njihov potpuni izostanak ukazuju na smanjen broj jajnih ćelija neophodnih za oplodnju, što se najpre manifestuje u vidu problema sa menstrualnim ciklusom. Zbog toga se ženama koje se suočavaju sa neregularnim ili obilnim krvarenjima savetuje da urade analizu nivoa reproduktivnih hormona. Osim toga, hormonski disbalans može biti signal i ozbiljnijih stanja, poput sindroma policističnih jajnika ili smetnji u radu štitne žlezde.
A jedno od oboljenja zbog koga trudnoća takođe može biti otežana jeste i endometrioza. Ona nastaje kada tkivo unutrašnjeg sloja materice (endometrijum) raste izvan nje. Iako uzrok ove pojave još uvek nije u potpunosti poznat, u praksi se pokazalo da je endometrioza vezana i za učestaliju pojavu steriliteta kod žena.
Uzroci otežanog zatrudnjivanja ponekad nisu toliko uočljivi
Iako je problem sa ostajanjem u drugom stanju u najvećoj meri povezan sa poremećajima u funkcionisanju reproduktivnog sistema, treba napomenuti da na neplodnost ponekad mogu uticati i određeni genetski faktori. Pokazalo se da pojedini parovi koji se suočavaju sa sterilitetom imaju poremećaje u građi i broju polnih hromozoma. Tako se, recimo, kod žena najčešće uočava nedostatak jednog polnog hromozoma (tzv. Tarnerov sindrom), dok se višak jednog polnog hromozoma (Klinefelterov sindrom) javlja kod muškaraca.
S druge strane, do neuspešnog začeća može doći i usled problema sa radom imunog sistema. Genetski uslovljene autoimune bolesti, koje se javljaju kada ćelije imuniteta greškom počinju da napadaju jedna drugu, dovode do smanjenja otpornosti organizma. Zbog toga se mogu javiti problemi prilikom održavanja trudnoće, pri čemu u nekim slučajevima dolazi i do odbacivanja ploda. Kao rizik prilikom zatrudnjivanja navodi se i genetska sklonost ka poremećajima zgrušavanja krvi (trombofilija), koji kao rezultat imaju nepravilan razvoj posteljice.
Ne bi trebalo zaboraviti da na sposobnost rađanja u velikoj meri utiču i loše životne navike. Konzumiranje alkohola i duvana, osim što šteti celokupnom zdravlju, ima negativan uticaj i na razvoj jajnih ćelija i uravnotežen menstrualni ciklus. Ukoliko se tome dodaju pojačan stres i nezdrava ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, nezdravim mastima i prerađenim šećerom, rizik za pojavu problema sa reproduktivnim zdravljem postaje još veći.
Isto tako, često se kao uzročnici neplodnosti navode i brojne otrovne materije iz čovekove neposredne okoline, poput pesticida u namirnicama ili štetnih hemijskih jedinjenja sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir. Istraživanja pokazuju da se, recimo, zaposleni u fabrikama, tekstilnoj industriji ili salonima lepote suočavaju sa većim rizikom od pojave steriliteta upravo zbog svakodnevnog kontakta sa otrovnim supstancama koje negativno utiču na reproduktivne sposobnosti.
Kao što se može videti, faktori koji utiču na sposobnost začeća su brojni, te ne iznenađuje podatak da se gotovo svaka četvrta žena suočava sa problemom otežanog zatrudnjivanja. Međutim, važno je istaći da se rizici od nastanka steriliteta u velikoj meri mogu i ublažiti, i to prvenstveno brigom o reproduktivnom zdravlju. Sem toga, redovne kontrole i pridržavanje saveta lekara u slučaju pojave nekih od najčešćih ginekoloških problema, predstavljaju najbolji način za prevenciju neplodnosti i povećanje šanse za dobijanje željenog potomstva.