Uticaj hormona štitne žlezde na plodnost

q9rrx9qagz

Kada se žena suoči sa nemogućnošću začeća, u nezaobilazni „ritual“ koji je očekuje svakako spada i proces otkrivanja potencijalnih uzroka koji utiču na probleme sa plodnošću. U najvećem broju slučajeva, ispostavi se da su glavni „krivci“ za ovo stanje poremećaji u radu hormona – bilo da je reč o nepravilnom lučenju estrogena ili hroničnog stanja poput pojave sindroma policističnih jajnika.

Jedan od testova na osnovu koga se utvrđuju uzroci steriliteta podrazumeva i proveru nivoa hormona koje proizvodi štitna žlezda, odnosno tireoidea. Ova žlezda leptirastog oblika smeštena je u grkljanu, i odgovorna je za lučenje niza hormona koji regulišu metabolizam. Njihov optimalni nivo utiče na funkciju kardiovaskularnog i respiratornog sistema i organa za varenje, ali veliki značaj imaju i za pravilan rad polnih hormona. Upravo zbog uticaja na reproduktivni sistem i normalnu funkciju jajnika kod žena, problemi sa radom štitne žlezde mogu predstavljati i jedan od potencijalnih uzroka steriliteta.

Procenjuje se da nepravilnosti u funkcionisanju štitne žlezde pripadaju najčešćim endokrinološkim poremećajima, a podaci pokazuju da su žene u većem riziku budući da obolevaju čak 5 do 10 puta češće od muškaraca. Zato je nemogućnost ostanka u drugom stanju jedan od signala za posetu lekaru i proveru nivoa hormona koji se luče u tireoidei.

Veza između steriliteta i nepravilnog rada štitnjače

Dva najvažnija hormona koja nastaju u štitnoj žlezdi su trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Njihov rad reguliše treći hormon koji se luči u hipofizi, a naziva se tireostimulišući hormon (TSH). Od sva tri hormona, najvažniju ulogu u pravilnom funkcionisanju metabolizma ima hormon T4, pošto se iz njega luči i veći deo T3 hormona.

U idealnom slučaju, lučenje oba hormona je dobro usklađeno – međutim, problem se javlja kada štitna žlezda proizvodi previše ili premalo tiroksina. Na taj način remeti se i rad same štitne žlezde; tačnije, njena funkcija postaje pojačana ili smanjena, a u zavisnosti od toga dolazi do ubrzavanja ili usporavanja metabolizma. Nepravilnost u radu štitnjače izaziva niz sipmtoma koji, ukoliko se na njih ne reaguje pravovremeno, mogu dovesti i do ozbiljnijih komplikacija.

Kada štitna žlezda ima pojačanu funkciju, dolazi do stanja koje se naziva hipertireoza. Pored simptoma koji uključuju nepravilan ili ubrzan rad srca, drhtavicu, umor, malaksalost, ali i pojačanu nervozu i promene raspoloženja, ovo stanje često uzrokuje i poremećaje u ovulaciji. Oni se najčešće ispoljavaju kroz neredovan (najčešće produžen) menstrualni ciklus i probleme sa začećem, a kod žena koje su u drugom stanju i pritom pate od hipertireoze, javlja se povećan rizik od spontanog pobačaja.

S druge strane, smanjena funkcija štitne žlezde, odnosno hipotireoza, dovodi do simptoma poput gubitka apetita, bolova u mišićima, depresije i letargije. Sem toga, hipotireoza kod žena može izazvati i dodatne tegobe kao što su slaba menstrualna krvarenja i izostanak ciklusa ili pak, pojava obilnih menstruacija. Čak i ukoliko su ciklusi redovni, postoji šansa da dođe do pojave neplodnosti.

Ono što je karakteristično za smanjenu funkciju štitnjače jeste povećanje nivoa prolaktina, hormona koji podstiče stvaranje majčinog mleka. Takođe, mogu se javiti i neregularnosti u luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa, odnosno periodu koji traje od ovulacije do početka menstruacije. Naime, normalno je da ova faza traje od 12 do 16 dana, tokom kojih dolazi do povećanja nivoa estrogena i progesterona. Međutim, kod žena koje imaju hipotireozu, dešava se da ona traje i manje od 10 dana, što direktno remeti ovulaciju i na taj način negativno utiče na plodnost.

U slučaju da do trudnoće ipak dođe, mogu se pojaviti komplikacije u vidu povećanog rizika za gubitak ploda. Pošto se tokom trudnoće metabolizam ubrzava, štitna žlezda kojoj je smanjena funkcija ne može da isprati ove metaboličke promene, zbog čega dolazi do potencijalnih problema sa održavanjem trudnoće.

Osim toga, ukoliko se ne leči, hipotireoza može uzrokovati dugoročne probleme sa štitnom žlezdom kod majke, a s obzirom na to da su tiroidni hormoni važni i za razvoj nervnog sistema bebe, od posebnog je značaja njihovo redovno kontrolisanje i pravovremena reakcija u slučaju pojave nekih od simptoma.

Dijagnoza i terapija u slučajevima hipo i hipertireoze

Jedan od razloga zbog koga je važno redovno proveravati funkciju štitne žlezde jeste i taj što, u zavisnosti od ozbiljnosti neravnoteže hormona, simptomi mogu biti vrlo blagi, a sam poremećaj rada štitnjače može ostati godinama neotkriven. Pri tome, postavljanje odgovarajuće dijagnoze radi se putem provere nivoa TSH, T3 i T4 hormona u krvi, a ukoliko je neophodno, obavlja se i ultrazvučni pregled vrata.

U zavisnosti od toga da li je funkcija tireoidee pojačana ili smanjena, određuje se i odgovarajuća terapija. U slučaju hipertireoze, uvode se tzv. antitireoidni lekovi i radioaktivni jod, čija primena utiče na smanjivanje lučenja hormona štitnjače.

S druge strane, hipotireoza se leči uvođenjem hormonske terapije radi postizanja optimalnog nivoa hormona u organizmu. Na taj način se, između ostalog, regulišu i problemi sa menstrualnim ciklusom.

Budući da je jedan od uzroka hipotireoze i nedostatak joda, minerala od vitalnog značaja za plodnost i začeće, lekar može preporučiti suplemente joda kao dodatak ishrani. Kao korisni u uspostavljanju optimalnog nivoa hormona štitne žlezde pokazali su se i suplementi na bazi peruanske make, koji mogu pomoći i u ublažavanju simptoma izazvanih njenom nepravilnom funkcijom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *