U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo učestalih kampanja čiji je cilj da ženama ukažu na važnost preventivnog pregleda i samopregleda dojki. Koliko je potreba za ovakvim kampanjama izražena, pokazuje i podatak da je karcinom dojke najčešća vrsta maligniteta koji pogađa žene.
I zaista, sve je više žena koje su, prema sopstvenom priznanju, sasvim slučajno otkrile promene u vidu čvorića na dojci. Nelagoda i osećaj uznemirenosti usled straha od raka teško da se u tim trenucima mogu izbeći, a poseta ginekologu koji će uraditi detaljniji pregled svakako je prvi naredni korak u takvoj situaciji.
Na sreću velikog broja žena i uprkos sasvim opravdanom strahu, rezultati takvih pregleda u najvećem broju slučajeva pokažu da su u pitanju – benigne ciste u dojkama. Ovo je veoma izražen problem kod žena u reproduktivnom periodu, a iako je njihova pojava moguća u bilo kom životnom dobu, istraživanja pokazuju da se najčešće javljaju nakon 30. godine života. Budući da pojava cisti u dojkama ponekad prolazi bez uočljivih simptoma, mnoge žene ovih promena zapravo nisu ni svesne. A šta su zapravo ciste u dojkama, i kako one nastaju?
Najkraće rečeno, ciste su strukture koje su pri dodiru uglavnom pokretne, glatke i meke. Najčešće su ispunjene tečnošću i, kao što je već pomenuto, za njih je specifično to što su u pitanju benigne izrasline. U dojkama može nastati samo jedna ili više ovakvih izraslina, a iako su uglavnom bezopasne i retko prelaze u karcinom, određena doza opreza uvek je neophodna.
Takođe, veličina cisti može da varira, te postoji gruba podela na mikrociste – koje se češće otkrivaju na ultrazvuku nego samopregledom, i na makrociste, koje su u prečniku veće od 2,5 cm. Postoji mogućnost da vremenom dođe do njihovog rasta, te tada mogu postati bolne i čvrste na dodir.
Iako često ne izazivaju simptome i spontano nestaju nakon menopauze, ciste u pojedinim slučajevima ipak mogu dovesti do pojave bolova i pojačane osetljivosti dojki na mestu gde su nastale. Sam uzrok njihovog nastajanja vezuje se za prekomeran razvoj žlezdastog tkiva u dojkama, što dovodi do blokade mlečnih kanalića, nakupljanja tečnosti a zatim i širenja tih kanalića na mestima blokade.
Ovo se dešava prvenstveno zbog osetljivosti tkiva dojki na uticaj polnih hormona koje luče jajnici. Pošto u periodu mesečnog ciklusa nivo hormona varira, dešava se da neki delovi tkiva ne uspevaju da isprate tu hormonsku aktivnost. Tada unutar tkiva dolazi do poremećaja i razvoja otoka, zbog čega se tkivo i taloži u mlečnim kanalićima i rezultira pojavom cisti.
Ono što je karakteristično jeste i da se veličina cisti u dojkama tokom ciklusa menja. One se često formiraju i nakon trudnoće, odnosno u periodu dojenja, kada je potreban i poseban oprez zbog mogućnosti razvoja mastitisa (upale tkiva dojki).
Takođe, iako su ozbiljnije komplikacije retke, u nekim slučajevima može doći do nastanka sekundarnih infekcija i formiranja gnojnih upala. Tada se bolovi pojačavaju, na mestu gde se cista nalazi javlja se crvenilo, a ovi neprijatni simptomi upale mogu biti praćeni i povišenom telesnom temperaturom.