Psihološki uzroci steriliteta

5

Kao jedan od najvećih oblika životne krize, sterilitet je stanje koje u velikoj meri utiče na život pojedinaca i parova koji se sa njime suočavaju. Prilikom postavljanja dijagnoze i određivanja metode lečenja, lekari većinom traže fizičke uzroke neplodnosti, dok se psihološka strana problema često zanemaruje.

Međutim, da bi lečenje neplodnosti u potpunosti uspelo, neophodno je obratiti pažnju i na psihološke simptome koji prate ovo stanje, kao i načine na koje se emotivna kriza može prevazići.

Kako to medicina objašnjava

Stručnjaci iz oblasti medicine uspeli su da objasne kako stres utiče na neplodnost. U praksi je dokazano da žene intenzivnije reaguju na problem steriliteta od muškaraca, za šta postoje 3 glavna razloga:

  • Dobijanje potomstva kao jedan od najvažnijih ciljeva u životu
  • Isticanje ženine reproduktivne uloge i društveni pritisak
  • Veza između stresa i njegovog uticaja na seksualni život

Sa druge strane, na pojavu neplodnosti može uticati i stanje depresije, što se objašnjava imunološkim promenama koje do depresije dovode. Veruje se da je depresivno stanje povezano sa neadekvatnim lučenjem luteinizirajućeg hormona, zaduženog za regulisanje ovulacije. Kada se povežu organski uzroci i stres izazvan društvenim pritiskom na ostvarivanje potomstva kao ženine glavne uloge, jasno je koliko ova dva faktora mogu uticati na stanje neplodnosti.

Kako psihološki uzroci neplodnosti nesumnjivo postoje, njihovo ignorisanje često dovodi to toga da se oba partnera osećaju usamljeno u svojoj borbi. Parovi koji se leče od steriliteta u tom slučaju doživljavaju dodatni pritisak, što može imati negativan uticaj na tok i ishod lečenja. Zato je veoma važno da oba partnera potraže savete kako da prevaziđu izazove i teškoće kroz koje prolaze.

Uticaj psiholoških faktora

Tokom suočavanja sa dijagnozom i lečenjem neplodnosti, veliki procenat žena oseća snažnu anksioznost i brigu zbog mogućeg ishoda lečenja, doživljavaju sebe kao manje vrednu osobu (ne osećaju se kao „prava žena“), te se bore sa snažnim osećajem krivice, besa i tuge. Kada se tome dodaju iščekivanje, neizvesnost i mogućnost da tretman ne uspe, postaje razumljivo zašto je za prilagođavanje takvoj situaciji potrebno vremena i psihičke snage.

Budući da mnogo žena roditeljstvo smatra za srž svog identiteta, neplodnost kao najveća životna kriza postaje dominantna. Takav stres se potom odražava na porodične, socijalne i profesionalne aktivnosti. Ukoliko ste među ženama koje se leče od steriliteta, često će vam se, na primer, učiniti kao da je vaša okolina prepuna srećnih roditelja i trudnica.

Ne treba zanemariti uticaj psihološkog pritiska i na seksualni život oba partnera, odnosno stanje seksualne disfunkcije ili izbegavanja odnosa. Neosporno je da zbog toga bračni odnosi zapadaju u krizu, a par se, pri tome, suočava i sa niskim samopoštovanjem.

Suočavanje sa problemom u realnoj situaciji

Kada žena shvati da je očekuju česti odlasci ginekologu i neizvesna borba sa neplodnošću, psihološke reakcije koje se mogu javiti su brojne. Sam postupak lečenja steriliteta predstavlja stresni period u kome najpre preovladava zabrinutost zbog njegovog ishoda.

Osećaj krivice i samosažaljenja, intenzivna tuga, strah, doživljaj stida zbog toga što niste „kao većina ljudi“, a zatim i oni „Zašto baš ja?“ trenuci – neke su od emocija koje prate svakog ko se suočava sa sterilitetom. Pri tome, ukoliko pokušavate da ne mislite na to, samo ćete shvatiti koliko je teško takve emocije izbeći.

Sa druge strane, emocionalni skokovi i padovi mogu se osetiti i na fizičkom nivou. Intimni odnosi mogu početi da se doživljavaju kao obaveza lišena zadovoljstva i spontanosti. Ukoliko tokom perioda lečenja ne dođe do željene trudnoće, partneri se suočavaju sa odlukom da li terapiju treba nastaviti ili ne.

Treba imati u vidu i da svaka obeshrabrujuća misao može usporiti proces terapije neplodnosti. Sklonost da se predviđa negativan ishod, sumnja i razočarenje vrlo brzo mogu dovesti do emocionalne, ali i fizičke iscrpljenosti.

Prevazilaženje krize je uvek moguće

Neosporno je da realno sagledavanje sopstvenog problema ponekad ume da bude izuzetno teško. Koliko god da su emotivna, psihološka, pa i fizička iscrpljenost neizbežne i prirodne, uvek imate mogućnost izbora da situaciju sagledate iz drugačijeg ugla, i da vam to pomogne da ostanete prisebni.

Neizvesnost koja prati lečenje steriliteta mnogo se bolje podnosi ukoliko ne poričete problem, a u isto vreme prihvatite ograničenja (ali i mogućnosti) koje su vam na raspolaganju. Evo šta je dobro pri tome imati na umu:

  • Problem steriliteta nije vaša krivica
  • Svaka životna kriza nudi i mogućnost da iz nje izađete snažniji
  • Povratak stresnih i bolnih epizoda je sasvim prirodan iako ste odlučili da budete optimistični
  • Uvek iznova podsetite sebe da imate snage da se suočite sa izazovom.

Još jedna stvar koju psiholozi ističu vezana je za podršku od strane partnera, porodice i prijatelja. Snažne emocije koje uključuju anksioznost, osećaj krivice ili tugu, uvek je lakše savladati ukoliko o tome razgovarate sa vama bliskim osobama. Osim toga, psihološka podrška u lečenju steriliteta, koja podrazumeva individualnu, bračnu ili porodičnu terapiju, takođe su mogućnosti koje možete odabrati.

Ukoliko razmatrate različite vidove psihološkog savetovanja, važno je da se vodite sopstvenim potrebama i odlučite se za opciju koja će vama najviše odgovarati. Na taj način činite još jedan korak bliže ka uspešnom prevazilaženju izazova koji prate borbu sa sterilitetom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *