Neugodnosti koje prate mesečni ciklus večita su tema ženskih razgovora. Ršum izazvan naletima hormona uvek će opravdati duge seanse kafenisanja sa prijateljicama, na kojima smo više nego spremne da „opletemo“ po groznim simptomima PMS-a. I to nije bez razloga – druženje nam daje toliko potrebnu injekciju dobrog raspoloženja, bar dok nas menstrualni grčevi ne prikuju za krevet (ili makar maštanje o njemu).
Kada bismo imali zadatak da među najčešćim ginekološkim problemima izdvojimo jedan koji bi poneo epitet najpodmuklijeg, i ginekolozi i njihove pacijentkinje složili bi se da bi to mogla biti endometrioza. Stanje za čiju dijagnostiku je u proseku potrebno i do 7 godina, predstavlja jedan od vodećih uzroka izostanka žena sa radnog mesta. Osim što je bolove izazvane endometriozom ponekad nemoguće ublažiti primenom kontraceptivnih i protivupalnih lekova, ovo oboljenje se smatra i jednim od najčešćih uzročnika steriliteta.
Continue reading Endometrioza – nepredvidivi pratilac miliona žena
„Žene se češće suočavaju sa problemom steriliteta.“
„Nemoguće je zatrudneti za vreme menstrualnog krvarenja.“
„Ukoliko je već rađala, žena će lako zatrudneti i sledeći put.“
Pretpostavke i nagađanja o plodnosti veoma su česti, i u najvećem broju slučajeva nastaju usled nedovoljne informisanosti i nedostatka pravilne edukacije. Koliko ste se puta i same susrele sa sličnim navodima, ne razmišljajući mnogo o tome jesu li oni tačni ili ne?
Mnogi i danas imaju pogrešna shvatanja o načinu funkcionisanja reproduktivnog sistema, a žene koje se i same suočavaju sa poteškoćama pri začeću, često mogu biti zbunjene informacijama na koje nailaze. Tako će pojedine žene poverovati da su zaista samo one „krive“ ukoliko ne mogu da zatrudne, ili će izbegavati kontraceptivne pilule iz straha da će ostati neplodne. Budući da stvaraju nerealne predrasude o samom problemom steriliteta, pokušali smo da izdvojimo i pojasnimo neke od najčešćih istina i zabluda o neplodnosti.
Pošto se trajanje mesečnog ciklusa kod svake žene može razlikovati, ponekad je teško izračunati tačan momenat ovulacije. „Školski primer” ciklusa od 28 dana zapravo je vrlo redak, jer kod mnogih žena on traje između 21 i 35 dana. Takođe, zbog različitog trajanja samih faza ciklusa, može se desiti da do ovulacije dođe ranije ili kasnije, ili da menstrualno krvarenje traje sve do naredne ovulacije. Kada se tome doda činjenica da spermatozoidi u telu žene mogu preživeti u proseku od 3 do 5 dana, zaključak je da je sasvim moguće da do začeća dođe i trenutku menstrualnog krvarenja.
Ovo je verovatno jedan od najčeščih mitova o neplodnosti, a istina je da problemi sa sterilitetom u gotovo istoj meri pogađaju i žene i muškarce. O tome svedoče i rezultati većine istraživanja sprovedenih među parovima koji se susreću sa nemogućnošću ostvarenja potomstva.
Naime, pokazalo se da je kod 40% parova problem u neplodnosti žena, dok je procenat neplodnih muškaraca ni manje ni više nego – potpuno identičan. U 10 posto slučajeva žene i muškarci ravnopravno „dele odgovornost“, dok je kod preostalih 10 procenata uzrok steriliteta nemoguće odrediti. Samim tim, zaključak da su isključivo žene „krive” ukoliko ne mogu da zatrudne potpuno je pogrešan i netačan.
Zbog prirodnog procesa starenja organizma, 35. godina života uzima se kao trenutak nakon koga se reproduktivne sposobnosti počinju smanjivati. To, ipak, ne znači da će kod svake žene do opadanja plodnosti doći baš u tom životnom periodu. Iako je vrhunac sposobnosti začeća već u ranim dvadesetim godinama, praksa pokazuje da se ona tokom života menja.
To može biti rezultat brojnih faktora – od genetike, preko stila života, pa sve do psiholoških faktora koji dodatno mogu uticati na nemogućnost zatrudnjivanja. Zato važno znati da problemi sa plodnošću ponekad nemaju veze sa životnim dobom, te da ih je redovnom brigom o reproduktivnom zdravlju moguće ublažiti ili preduprediti.
Posledice uzimanja pilula za sprečavanje začeća i dalje su tema brojnih nagađanja, a među njima se izdvaja i česta zabluda o njihovom negativnom uticaju na plodnost.
Međutim, ne postoji nijedna činjenica koja ovo potvrđuje. Prema pojedinim istraživanjima, kontraceptivne pilule kod nekih žena čak mogu imati pozitivan učinak na mogućnost rađanja, što se objašnjava njihovom upotrebom prilikom lečenja ili ublažavanja simptoma određenih stanja koja mogu biti uzročnici neplodnosti (na primer, sindroma policističnih jajnika, endometrioze ili amenoreje). Sem toga, pilule za kontracepciju se u organizmu razgrađuju u roku od 24 sata nakon uzimanja, i zato nemaju veliki uticaj na samu sposobnost začeća.
Još jednoj od čestih zabluda pripada i uvreženo mišljenje da je najteže zatrudneti prvi put. Ovo je svakako tačno u slučajevima kada parovi vode upornu bitku sa sterilitetom – ali to ne znači da će nakon prve uspele trudnoće i svaki sledeći pokušaj začeća biti lak.
Istina je da zapravo nema garancija da se problemi sa plodnošću nikada neće pojaviti. Naime, dešava se da nakon prve trudnoće dođe do određenih deformiteta materice, što može biti značajna prepreka prilikom narednog začeća. Ovakva pojava naziva se sekundarna neplodnost, odnosno problem začeća drugog ili sledećeg deteta. Faktori koji do njega dovode najčešće se vezuju za starosnu dob i ograničenu proizvodnju jajnih ćelija u telu žene. Isto tako, sekundarna neplodnost može biti i posledica naglih promena u telesnoj težini i rigoroznih dijeta, a na nju svakako utiče i celokupno zdravstveno stanje.
Da stres može pogoršati naš kvalitet života već je odavno dobro poznato. S druge strane, oko njegovog negativnog uticaja na reproduktivno zdravlje i dalje se vode polemike.
Biološki gledano, normalan nivo hormona stresa nema uticaj na sam proces spajanja spermatozoida i jajne ćelije, zbog čega se smatra da je mit o stresu kao izazivaču problema sa sterilitetom i kod muškaraca i kod žena potpuno netačan. Ipak, njegove posledice po naše reproduktivne sposobnosti najpre zavise od količine stresa koju doživljavamo i naše sposobnosti da se sa njime izborimo.
Drugim rečima, problem se javlja kada stres počne da remeti svakodnevno funkcionisanje. Tada on može doprineti pogoršanju celokupnog zdravstvenog stanja, a pad imuniteta, smanjeni libido, pojava psiholoških tegoba ili problemi sa plodnošću spadaju u neke od njegovih uobičajenih posledica. Neke nastaju zbog uticaja stresa na lučenje hormona, što ne mora da znači i da će se hormonski disbalans (ukoliko do njega uopšte dođe) kod svakoga manifestovati na isti način. Prema tome, upravo zbog njegovog različitog uticaja na svakoga od nas posebno, i većina stručnjaka će teoriju o stresu kao (direktnom) uzroku steriliteta posmatrati sa određenom dozom rezerve.
Imam nepunih 30 godina i pre oko 8 meseci sam saznala da imam visoku insulinsku rezistenciju. Po tom saznanju otišla sam kod endokrinologa i dobila terapiju i savete u vezi sa tim šta bi trebalo da izbegavam u ishrani. U suštini, šećer i med su mi strogo zabranjeni (ne računajući šećer iz voća), pa su oni prvi nestali iz mog jelovnika.
Continue reading Dobre stvari koje mi je donela moja insulinska rezistencija
U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo učestalih kampanja čiji je cilj da ženama ukažu na važnost preventivnog pregleda i samopregleda dojki. Koliko je potreba za ovakvim kampanjama izražena, pokazuje i podatak da je karcinom dojke najčešća vrsta maligniteta koji pogađa žene.
I zaista, sve je više žena koje su, prema sopstvenom priznanju, sasvim slučajno otkrile promene u vidu čvorića na dojci. Nelagoda i osećaj uznemirenosti usled straha od raka teško da se u tim trenucima mogu izbeći, a poseta ginekologu koji će uraditi detaljniji pregled svakako je prvi naredni korak u takvoj situaciji.
Na sreću velikog broja žena i uprkos sasvim opravdanom strahu, rezultati takvih pregleda u najvećem broju slučajeva pokažu da su u pitanju – benigne ciste u dojkama. Ovo je veoma izražen problem kod žena u reproduktivnom periodu, a iako je njihova pojava moguća u bilo kom životnom dobu, istraživanja pokazuju da se najčešće javljaju nakon 30. godine života. Budući da pojava cisti u dojkama ponekad prolazi bez uočljivih simptoma, mnoge žene ovih promena zapravo nisu ni svesne. A šta su zapravo ciste u dojkama, i kako one nastaju?
Najkraće rečeno, ciste su strukture koje su pri dodiru uglavnom pokretne, glatke i meke. Najčešće su ispunjene tečnošću i, kao što je već pomenuto, za njih je specifično to što su u pitanju benigne izrasline. U dojkama može nastati samo jedna ili više ovakvih izraslina, a iako su uglavnom bezopasne i retko prelaze u karcinom, određena doza opreza uvek je neophodna.
Takođe, veličina cisti može da varira, te postoji gruba podela na mikrociste – koje se češće otkrivaju na ultrazvuku nego samopregledom, i na makrociste, koje su u prečniku veće od 2,5 cm. Postoji mogućnost da vremenom dođe do njihovog rasta, te tada mogu postati bolne i čvrste na dodir.
Iako često ne izazivaju simptome i spontano nestaju nakon menopauze, ciste u pojedinim slučajevima ipak mogu dovesti do pojave bolova i pojačane osetljivosti dojki na mestu gde su nastale. Sam uzrok njihovog nastajanja vezuje se za prekomeran razvoj žlezdastog tkiva u dojkama, što dovodi do blokade mlečnih kanalića, nakupljanja tečnosti a zatim i širenja tih kanalića na mestima blokade.
Ovo se dešava prvenstveno zbog osetljivosti tkiva dojki na uticaj polnih hormona koje luče jajnici. Pošto u periodu mesečnog ciklusa nivo hormona varira, dešava se da neki delovi tkiva ne uspevaju da isprate tu hormonsku aktivnost. Tada unutar tkiva dolazi do poremećaja i razvoja otoka, zbog čega se tkivo i taloži u mlečnim kanalićima i rezultira pojavom cisti.
Ono što je karakteristično jeste i da se veličina cisti u dojkama tokom ciklusa menja. One se često formiraju i nakon trudnoće, odnosno u periodu dojenja, kada je potreban i poseban oprez zbog mogućnosti razvoja mastitisa (upale tkiva dojki).
Takođe, iako su ozbiljnije komplikacije retke, u nekim slučajevima može doći do nastanka sekundarnih infekcija i formiranja gnojnih upala. Tada se bolovi pojačavaju, na mestu gde se cista nalazi javlja se crvenilo, a ovi neprijatni simptomi upale mogu biti praćeni i povišenom telesnom temperaturom.
Prvo što treba da učine žene koje u dojci naiđu promene u vidu čvorića, jeste da se obrate svom ginekologu radi detaljnijeg pregleda. Da bi se postavila tačna dijagnoza, lekar će načiniti ultrazvučni i/ili mamografski (rentgenski) pregled dojke, a ukoliko za tim postoji potreba, predlaže se i pregled kod onkologa.
Lečenje i terapija mogu izostati ukoliko ciste u dojci nisu velike, ali su zbog mogućnosti njihovog uvećanja neophodne redovne kontrole najmanje jednom godišnje. U slučaju većih promena, lekar može predložiti punkciju ciste (postupak kojim se iz ciste izvlači tečnost) radi analize i otklanjanja sumnje na malignitet, ali i ublažavanja bola i osećaja nelagodnosti u dojci.
Tada je važno pratiti dalji razvoj ciste, a u slučaju ponovnog nakupljanja tečnosti može se izvršiti njeno uklanjanje operativnim putem. Hirurška intervencija u ovom slučaju gotovo je rutinska, te se žene relativno brzo oporavljaju i vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima. Redovne kontrole i samopregledi savetuju se i nakon odstranjivanja cisti, budući da kod žena kojima je ustanovljen prekomeran razvoj žlezdastog tkiva postoji mogućnost njihovog ponovnog nastanka.
Osim specifične, žlezdaste strukture dojki, postoji još nekoliko faktora za koje se smatra da imaju uticaj na nastanak ovih benignih promena. To su najpre stres i nezdrav životni stil. Iako je pojavu cisti ponekad nemoguće sprečiti, najboljeg saveznika u preventivi i ublažavanju tegoba koje one mogu izazvati predstavlja upravo promena određenih životnih navika.
Tu se prvenstveno misli na korigovanje navika u ishrani, te se ženama preporučuje da izbegavaju prekomeran unos prerađenih ugljenih hidrata, šećera i masnoća iz namirnica životinjskog porekla. Alkohol i napitke bogate kofeinom najbolje je zameniti prirodnim čajevima, a veći unos vitamina C i E, kao i prirodnih oksidansa i omega-3 masnih kiselina može pomoći mnogim ženama koje se usled pojave cisti suočavaju sa neugodnim bolovima i osećajem probadanja u dojkama.
Takođe, u slučaju da dijagnoza već postoji, dobro bi bilo svakodnevno konzumirati zeleno lisnato povrće poput brokolija, karfiola, kupusa i kelja. Poznato je da ove namirnice sadrže sastojak po imenu infol-3-karbinol. Budući da dokazano smanjuje sposobnost vezivanja estrogena za tkivo dojke, ovaj sastojak predstavlja najboljeg saveznika u sprečavanju malignih oboljenja uzrokovanih delovanjem hormona.
