Bolna menstruacija
Mnogi stručnjaci smatraju da su simptomi dismenoreje odraz naših prehrambenih navika, ali i nerešenih emocionalnih teškoća
Dismenoreja (lat. Dysmenorrhoea, Algomenorrhoea) je pojam koji označava grčevite bolove za vreme menstruacije. Uglavnom je reč o bolovima u trbuhu i krstima od blagog do jakog intenziteta, kojima se često pridružuju glavobolja, povraćanje i proliv. Razlikuje se primarna dismenoreja, koja nastaje s prvom menstruacijom i uglavnom je funkcionalnog karaktera, od sekundarne, koja se javlja posle u životu i uglavnom je posledica neke druge bolesti, najčešće endometrioze. Mnogi stručnjaci smatraju da su simptomi dismenoreje odraz naših prehrambenih navika, ali i nerešenih emocionalnih teškoća. Procenjuje se da oko 60 posto žena pati od bolnih menstruacija.
Zašto nastaje?
U najvećem broju slučajeva razlog prenaglašenih kontrakcija je funkcionalne prirode. Pod pojmom funkcionalni uzrok podrazumevaju se prirodni procesi koji se odigravaju potkraj menstruacijskog ciklusa u materici, a čiji intenzitet premašuje uobičajeni. Zbog iscrpljivanja funkcije žutog tela (corpus luteum – CL) i fiziološkog pada nivoa hormona žutog tela potkraj ciklusa, dolazi do stezanja krvnih žilica i ishemije sluznice maternice. To je praćeno oslobađanjem prekomernih količina prostaglandina tipa F2alfa, hemijskog prenositelja poruke, koji izaziva snažne kontrakcije (grčeve) materice. Drugim rečima, kontrakcije materice nastaju preko “spojnih” mesta u tankom sloju vegetativnih živčanih vlakana koja je oblažu, a stimulisana su hormonskim i psihološkim faktorima.
Drugi razlog jakim bolovima označen je pojmom organski i podrazumeva organsku bolest kao razlog nastanka bolnih menstruacija. Najčešći organski razlozi su endometrioza, polip materice, miom, suženje vrata materice i njegove malformacije itd.
Šta nam je na raspolaganju
U slučaju funkcionalnog uzroka koriste se selektivni blokatori biosinteze prostaglandina F2alfa u niskim dozama – acetilsalicilna kiselina (Aspirin junior), kao i NSAID (nesteroidalni protuupalni lijekovi) – ketoprofen (Ketonal, Knavon), diklofenak (Naklofen, Voltaren), ibuprofen (Brufen, Neofen) ili naproksen (Naprosyn), počevši nekoliko dana pre očekivane menstruacije.
Vrlo dobar učinak ima oralna kontracepcija, pri čemu se savjetuju preparati sa snažnijom gestagenskom komponentom.
Nov način u lečenju dismenoreje je primjena nitroglicerinskog flastera. Neželjena delovanja u smislu nitroglicerinske glavobolje (Nitratkopfschmerz) mogu se izbeći istodobnom primenom ibuprofena.
U slučaju organskog uzroka liječenje, naravno, zavisi od nalaza. U većini slučajeva posredi je hirurška terapija (npr. odstranjenje polipa, mioma, žarišta endometrioze).
Tegobe poboljšane ishranom
Promenom načina ishrane u lečenju bolnih menstruacija može se ostvariti izvanredno poboljšanje. Savetuje se ishrana koja uravnotežuje metabolizam eikosanoida, kombinovana s unosom odgovarajućih količina vitamina B6 (100 mg/dan), magnezijuma (3×100 mg/dan) i vitamina E (3×50 mg/tjedan). Promene u načinu ishrane mogu smanjiti preveliku proizvodnju prostaglandina i uspostaviti ravnotežu.
Ishrana koja uravnotežuje metabolizam eikosanoida podrazumeva:
Ishrana koja uravnotežuje metabolizam eikosanoida podrazumijeva:
- smanjenje unosa rafiniranih ugljenohidrata (keksi, kolači i drugi slatkiši, beli šećer, hleb i peciva od belog brašna)
- ograničenje ili potpun prestanak potrošnje mesa i jaja (crveno meso i žumance jajeta bogati su izvori arahidonske kiseline, koja je polazna supstanca u nastanku prostaglandina F2alfa)
- izbegavanje izvora transmasnih kiselina, hidrogeniziranog biljnog ulja, kao što su margarin i biljna mast (povećavaju proizvodnju prostaglandina F2alfa), kao i dopuna ishrane esencijalnim masnim kiselinama (Omega 3 masne kiseline)
- dubokomorske ribe (losos, tuna ili skuša) i laneno ulje bogati su omega 3 masnim kiselinama, pa bi ih trebalo što više osigurati u ishrani
Zelene namirnice umanjuju probadajuće bolove i upalu. Dobro je jesti hranu od žitarica, mahunarki, zobenog brašna i zelenog povrća kuvanog na pari.
Treba izbegavati oštre začine, prženu i masnu hranu, šećer, sol, alkohol, beli i crni luk. Savetuje se izbacivanje namirnica koje izazivaju alergije, jer hrana na koju smo alergični povećava proizvodnju prostaglandina. Mnoge žene alergične su na kvasac, zbog čega pojačanu proizvodnju prostaglandina mogu izazvati pečena hrana, hleb, fina peciva i industrijski voćni sokovi.
Od velike koristi može biti prestanak trošenja mlečnih proizvoda, naročito sladoleda, svežeg sira i jogurta. Tačan razlog štetnog delovanja mlečnih proizvoda na nastanak bolnih menstruacija nije poznat. Pretpostavlja se kako upotreba hormona rasta za goveda, kao i antibiotika ili pesticida u prehrani krava može interferirati s metabolizmom ženskih polnih hormona u crevima (utjecaj na crevnu floru i enterohepatičku recirkulaciju estrogena, tj. crevno-jetrenu recirkulaciju). U prilog toj pretpostavci idu i zapažanja kako organski proizvedeno mleko ne deluje štetno na tkivo materice ili grudi.