Pravilna ishrana kao glavni saveznik u borbi protiv sindroma policističnih jajnika

Prilikom suočavanja sa sindromom policističnih jajnika, osim redovne primene terapije prepisane od strane lekara, od ogromnog značaja svakako je i regulisanje životnih navika. Pri tome treba početi od zdrave i balansirane ishrane, jer ona najviše utiče na rad hormona u telu i može sprečiti komplikacije koje prate ovaj sindrom, poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Već je poznato da je za nastanak pomenutih oboljenja, između ostalog, odgovoran višak telesne mase, koji sam po sebi već spada u simptome PCOS-a. Pojava gojaznosti u ovom slučaju najčešće ukazuje na hormonski disbalans, a povišeni rizik za srčana oboljenja i dijabetes tipa 2 svakako predstavlja i insulinska rezistencija, koja je takođe usko povezana sa policističnim jajnicima.

Međutim, da bi se izgubila prekomerna kilaža i nivo hormona doveo u ravnotežu, nikako se ne savetuje primena dijeta čiji cilj je brzi gubitak telesne mase jer će efekat, naime, biti upravo suprotan – izgubljeni kilogrami brzo će se vratiti, pošto se u tom slučaju ne gube masne naslage, već voda i mišićna masa. Zbog toga se savetuje postepeno uvođenje promena u ishrani koje bi dovelo do gubitka najmanje pola, a najviše do jednog i po kilograma nedeljno.

Uticaj nepravilne ishrane na rad hormona

Da bi se regulisala telesna masa i rad hormona doveo u ravnotežu, jedna od prvih izmena u ishrani koju bi trebalo napraviti jeste smanjenje unosa prostih ugljenih hidrata. Da bi bilo jasno zbog čega je ovo važno, potrebno je najpre razumeti kako prekomeran unos ugljenih hidrata utiče na rad hormona.

Ono što kontroliše rad hormona u telu jeste nivo šećera u krvi. Namirnice koje utiču na njegov rast upravo su one sa velikom količinom ugljenih hidrata – testo, peciva, rafinisana hrana i slatkiši. Ukoliko se kod žena koje pate od insulinske rezistencije i PCOS-a njihov unos ne svede na minimum, osim porasta šećera u krvi, pojačava se i lučenje insulina. Vremenom, ćelije u telu postaju manje osetljive na insulin, te je sve više insulina potrebno da bi se nivo šećera u krvi snizio.

Kada se to desi, u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama dolazi do pojačanog lučenja muških hormona, što utiče na pojavu akni i preteranu maljavost. S druge strane, muški polni hormoni ometaju oslobađanje hormona iz hipofize u mozgu koji regulišu proizvodnju ženskih polnih hormona, ali i proces ovulacije. Zbog toga može doći do neredovnih menstruacija (ili njihovog potpunog izostanka), kao i problema sa neplodnošću. Pri tome, višak testosterona i manjak luteinizirajućeg hormona direktno utiču i na poteškoće sa regulisanjem telesne mase, što sve pripada simptomima koji inače prate PCOS.

Upravo iz tih razloga neophodno je ograničiti unos belog hleba, peciva i slatkiša koji sadrže belo brašno, ali i zaslađenih pića i deserta koji imaju velike količine rafinisanog, odnosno prerađenog šećera.

Njih bi trebalo zameniti integralnim žitaricama na bazi heljde i ječma, kao i svežim voćem i povrćem bogatim prehrambenim vlaknima i kalijumom, koji utiče na održavanje krvnog pritiska, te samim tim smanjuje rizik za oboljevanje od srčanih bolesti.

Navedene namirnice, osim manjka ugljenih hidrata imaju i nizak glikemijski indeks, te dodatno sprečavaju otpornost na insulin i pomažu u borbi sa tegobama koje prate sindrom policističnih jajnika.

Takođe, trebalo bi izbegavati i hranu koja sadrži masti i trans-masne kiseline, jer one povećavaju rizik za nastanak dijabetesa i oboljenja srca. Ovoj grupi namirnica pripadaju punomasno mleko i mlečni proizvodi (pavlaka, jogurt, sir i puter) i suhomesnate prerađevine, ali i hidrogenizovana ulja i margarin, koji se gotovo redovno koriste pri izradi slatkiša i nezdravih grickalica.

Mnogo zdraviji izbor bila bi hrana koja sadrži poluzasićene masti – na primer, semenke poput susama ili suncokreta i koštuničavo voće.

Namirnice sa blagotvornim dejstvom na simptome PCOS-a

Odlične saveznike u borbi protiv PCOS-a predstavljaju namirnice bogate proteinima, koji telu daju potrebnu snagu i izdržljivost, i omega 3 masnim kiselinama, koje štite kardiovaskularni sistem i preporučuju se osobama sa povišenim rizikom od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Nasuprot visokoproteinskoj hrani životinjskog porekla poput masnog mesa i već pomenutih mlečnih proizvoda, poželjno je odabrati mahunarke (grašak, pasulj, sočivo) i nemasno meso poput živinskog. S druge strane, omega 3 masne kiseline nalaze se u prirodno masnoj ribi (losos, sardina, skuša, pastrmka i plava morska riba), ali i lanenom semenu i maslinovom ulju.

Od posebnog značaja u borbi protiv PCOS-a su i vitamin i minerali, prvenstveno folna kiselina i vitamini B kompleksa. Oni umanjuju rizik za nastanak srčanih bolesti, a nalaze se u žitaricama i zelenom lisnatom povrću poput spanaća i kelja. Takođe, hrana bogata vitaminom D (morski plodovi, pečurke, pirinač) povoljno utiče na smanjivanje reproduktivnih problema i može ublažiti simptome PCOS-a.

Jedan od veoma važnih minerala na čiji unos bi trebalo obratiti pažnju jeste hrom, koji reguliše nivo glukoze, insulina i masti u krvi. Usled nedostatka ovog minerala može doći do gubitka efikasnosti insulina, ali pošto ga organizam ne proizvodi sam, potrebno ga je unositi putem namirnica. U hranu koja predstavlja bogat izvor hroma, a koja se posebno preporučuje ženama koje pate od PCOS-a spadaju brokoli, šljive, integralne žitarice, pečurke i crni biber.

Budući da je hranljive sastojke ponekad teško obezbediti isključivo putem ishrane, oni se mogu nadoknaditi i upotrebom suplemenata poput peruanske make, čiji mnogobrojni korisni sastojci dodatno pomažu pri ublažavaju simptoma PCOS-a.

Na kraju, osim promena u načinu ishrane, ne bi trebalo zanemariti ni redovnu fizičku aktivnost, za koju se pokazalo da ublažava simptome PCOS-a čak i bez gubitka telesne mase. S druge strane, bez fizičke aktivnosti ne može doći ni do regulisanja kilaže, a pojedina istraživanja sugerišu da i mali gubitak od svega 5% ukupne telesne mase može podstaći ovulaciju.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.