Tag Archives: policisticni jajnici

Policistični jajnici i gojaznost

Sindrom policističnih jajnika je stanje koje pogađa oko 10% žena i koje karakteriše višak muških hormona, neredovan ciklus, kao i povišen rizik razvoja metaboličkih oboljenja koje često za posledicu imaju i gojaznost.

Mnoge osobine tzv. metaboličkog sindroma su manje ili više prisutne kod većine žena koje imaju sindrom policističnih jajnika (PCOS), a to su diabetes, povišen krvni pritisak i gojaznost. Istraživanja pokazuju da je oko 50% žena sa PCOS gojazno, od čega je većina sa tzv. abdominalnom gojaznošću (u predelu stomaka), za koju je utvrđeno da nosi najveći rizik za razvoj kardio-vaskularnih oboljenja.

Tačan redosled razvoja ovih negativnih faktora nije do kraja utvrđen, jer postoje sporenja u kolikoj meri sama gojaznost, te drugi opisani problemi koje sa sobom ona nosi mogu voditi razvoju PCOS, a u kolikoj meri je sama gojaznost posledica prisutnosti sindroma policističnih jajnika.

Nasledni faktor se takođe ne može isključiti jer nasleđene predispozicije za diabetes mogu samostalno voditi ka insulinskoj neosteljivosti i višku insulina koji su u samom temelju PCOS. Ono što se zna jeste da je kod žena sa PCOS osetljivost ćelija na insulin smanjena za oko 35-40%, poredeći sa ženama slične građe i težine – ali bez PCOS.

Začarani krug

Ako imate sindrom policističnih jajnika, ne mora značiti da će te automatski biti i gojazni. Određeni procenat žena, doduše manji deo ukupnog broja, nema problema sa viškom kilograma iako ima simptome PCOS.

Međutim, na osnovu nalaza objavljenih u Žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma (2004.), čak i mršave žene sa simptomima PCOS imaju viši nivo insulina u krvi nego one kod kojih nije dijagnostifikovan PCOS. Isti tekst naglašava kako rezultati studije nedvosmisleno ukazuju na to da je i kod žena koje nisu gojazne a imaju PCOS, povećan rizik za kardio-vaskularne bolesti  i neplodnost.

Ono što je potrebno znati jeste da povišen nivo insulina znači da ćelije određenih tkiva postaju manje „osetljive“ na ovaj hormon što otežava proces „pretvaranja“ hrane koje ste pojeli u energiju potrebnu za rad ćelija. Hormon insulin ima na prvom mestu upravo tu funkciju – da omogući ulazak hranljivih materija (pre svega glukoze – šećera) iz krvotoka u ćelije.

Kada ćelije ne reaguju kako treba na lučenje insulina nakon pojedene hrane, dolazi do povećane koncentracije šećera u krvi, ali tokom vremena i do povećane količine insulina, jer telo pokušava da dodatno stimuliše ćelije dodatnim lučenjem ovog hormona. Zbog toga, neiskorištene materije se u telu talože u vidu masti (gojite se), a hronično povišen insulin ima još dva nepovoljna efekta na ukupnu sliku: Može stvarati stalan osećaj gladi; i onemogućava upotrebu rezervi masti kao izvora energije (drugim rečima – otežava vam da smršate).

U slučajevima sindroma policističnih jajnika stvari dodatno komplikuje česta upotreba oralnih kontraceptiva u terapiji. Pokazalo se u praksi da, pored ostalih neželjenih efekata, prolongirana upotreba kontraceptivnih pilula može voditi i ka gojaznosti.

Kako se povećava procenat masnih naslaga u telu žene, udruženo sa već postojećom insulinskom rezistencijom, dolazi do dodatnih metaboličkih poremećaja koji samo komplikuju postojeće probleme vezane za PCOS. Pojačava se dominacija androgenih („muških“) hormona i nivo hronične inflamacije, što dalje otežava normalno funkcionisanje reproduktivnog i endokrinog sistema. Odsustvo redovne menstruacije, pojačana maljavost, problemi sa kožom, gojenje, depresivnost, hronični zamor – postaju na žalost redovni pratioci žena sa dijagnozom PCOS, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere.

Izlaz iz začaranog kruga

Na samom početku ovog odeljka, moramo naglasiti da se kod sindroma policističnih jajnika ne može govoriti o “izlečenju”, nego o kontroli postojećeg stanja kako ne bi došlo do pogoršanja, kao i merama da se uzročni faktori PCOS svedu na minimum – što će za efekat imati značajno umanjenje svih negativnih simptoma, kvalitetniji život i obnavljanje reproduktivnih sposobnosti (ostajanje u drugom stanju, kada za to dođe vreme).

Dakle, ako imate dijagnozu PCOS potrebno je uvedete dugoročne izmene u svom režimu života kako bi se stanje unapredilo. Ne postoje brza rešenja, “terapije” koje ćete ispiti nekoliko nedelja, “ozdraviti”  i zatim se vratiti na staro.

Put ka uspešnom izlasku iz “začaranog kruga” sindroma policističnih jajnika, kako smo ga metaforično nazvali, zasnovan je na vašoj sposobnosti da date okolnosti prihvatite kao izazov koji će vam zapravo omogućiti da sebe, svoje zdravlje i svoj život unapredite. Bes, očajanje i samosažaljenje mogu biti deo prve faze suočavanja sa problemom, ali nakon toga stvari treba prihvatiti iz izvući najbolje iz postojeće situacije.

Većina studija o PCOS donosi dokaze da su tretiranje insulinske rezistencije, smanjenje telesne mase (ukoliko je prisutna gojaznost) i opšte unapređenje životnih navika (ishrana, redukcija stresa, fizičko vežbanje i odmor) najbolji recept za popravljanje reproduktivnog i metaboličkog statusa kod osoba sa PCOS.

Mogućnosti za tretiranje insulinske rezistencije/hiperinsulinemije su farmakološke (lekovi), dijetetske (ishrana i suplementacija) i bihejvioralne (promena navika i ponašanja). Od lekova obično se daje metformin koji poboljšava osetljivost ćelija na insulin, smanjuje količinu šećera koja se stvara u jetri i otežava resorpciju ugljenih hidrata iz hrane tokom varenja. Zahvaljujući ovim efektima metformina, dolazi do smanjenja nivoa insulina što dugoročno daje doprinos snižavanju androgenih hormona kod žena sa PCOS i stabilizaciji menstrualnog ciklusa.

Neka od mogućih neželjenih dejstava metformina su: stomačne tegobe, gubitak apetita i izmenjeni doživljaj putem čula ukusa. Pored toga, metformin se obično propisuje isključivo osobama  sa zdravom jetrom i bubrezima.

Postoje još neke vrste lekove koji su koriste kod osoba sa diabetesom, ali s obzirom da se kod sindroma policističnih jajnika najčešće daje metformin, ostaćemo na njemu u ovom tekstu.

Bilo da se metformin uzima ili ne, od naročite važnosti su dodatne izmene navika u pogledu ishrane, kretanja i menadžmenta stresa.Takođe, značajno pomaže i uzimanje dijetetskih suplemenata za policistične jajnike. Kod nas još uvek ne postoje programi edukacije i treninga iz ovih oblasti koji bi bili “pokriveni” sistemom zdravstvene zaštite. Nadamo se da će tokom vremena, zahvaljujući porastu svesti o suštinskoj važnosti ovih metoda za prevenciju i lečenje velike većine bolesti, doći do potrebnih izmena u ovom domenu.

Do tada, koristite internet kako bi se edukovali o ovim oblastima (http://www.dijetezamrsavljenje.info), pratite naše tekstove jer ćemo se baviti i time, ili – ako ste u mogućnosti  – nađite mentorski program edukacije i treninga iz oblasti nutricionizma, fizičkog treninga i promena navika.

 

 

Pravilna ishrana kao glavni saveznik u borbi protiv sindroma policističnih jajnika

ES1JJ1RI3I

Prilikom suočavanja sa sindromom policističnih jajnika, osim redovne primene terapije prepisane od strane lekara, od ogromnog značaja svakako je i regulisanje životnih navika. Pri tome treba početi od zdrave i balansirane ishrane, jer ona najviše utiče na rad hormona u telu i može sprečiti komplikacije koje prate ovaj sindrom, poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Već je poznato da je za nastanak pomenutih oboljenja, između ostalog, odgovoran višak telesne mase, koji sam po sebi već spada u simptome PCOS-a. Pojava gojaznosti u ovom slučaju najčešće ukazuje na hormonski disbalans, a povišeni rizik za srčana oboljenja i dijabetes tipa 2 svakako predstavlja i insulinska rezistencija, koja je takođe usko povezana sa policističnim jajnicima.

Međutim, da bi se izgubila prekomerna kilaža i nivo hormona doveo u ravnotežu, nikako se ne savetuje primena dijeta čiji cilj je brzi gubitak telesne mase jer će efekat, naime, biti upravo suprotan – izgubljeni kilogrami brzo će se vratiti, pošto se u tom slučaju ne gube masne naslage, već voda i mišićna masa. Zbog toga se savetuje postepeno uvođenje promena u ishrani koje bi dovelo do gubitka najmanje pola, a najviše do jednog i po kilograma nedeljno.

Uticaj nepravilne ishrane na rad hormona

Da bi se regulisala telesna masa i rad hormona doveo u ravnotežu, jedna od prvih izmena u ishrani koju bi trebalo napraviti jeste smanjenje unosa prostih ugljenih hidrata. Da bi bilo jasno zbog čega je ovo važno, potrebno je najpre razumeti kako prekomeran unos ugljenih hidrata utiče na rad hormona.

Ono što kontroliše rad hormona u telu jeste nivo šećera u krvi. Namirnice koje utiču na njegov rast upravo su one sa velikom količinom ugljenih hidrata – testo, peciva, rafinisana hrana i slatkiši. Ukoliko se kod žena koje pate od insulinske rezistencije i PCOS-a njihov unos ne svede na minimum, osim porasta šećera u krvi, pojačava se i lučenje insulina. Vremenom, ćelije u telu postaju manje osetljive na insulin, te je sve više insulina potrebno da bi se nivo šećera u krvi snizio.

Kada se to desi, u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama dolazi do pojačanog lučenja muških hormona, što utiče na pojavu akni i preteranu maljavost. S druge strane, muški polni hormoni ometaju oslobađanje hormona iz hipofize u mozgu koji regulišu proizvodnju ženskih polnih hormona, ali i proces ovulacije. Zbog toga može doći do neredovnih menstruacija (ili njihovog potpunog izostanka), kao i problema sa neplodnošću. Pri tome, višak testosterona i manjak luteinizirajućeg hormona direktno utiču i na poteškoće sa regulisanjem telesne mase, što sve pripada simptomima koji inače prate PCOS.

Upravo iz tih razloga neophodno je ograničiti unos belog hleba, peciva i slatkiša koji sadrže belo brašno, ali i zaslađenih pića i deserta koji imaju velike količine rafinisanog, odnosno prerađenog šećera.

Njih bi trebalo zameniti integralnim žitaricama na bazi heljde i ječma, kao i svežim voćem i povrćem bogatim prehrambenim vlaknima i kalijumom, koji utiče na održavanje krvnog pritiska, te samim tim smanjuje rizik za oboljevanje od srčanih bolesti.

Navedene namirnice, osim manjka ugljenih hidrata imaju i nizak glikemijski indeks, te dodatno sprečavaju otpornost na insulin i pomažu u borbi sa tegobama koje prate sindrom policističnih jajnika.

Takođe, trebalo bi izbegavati i hranu koja sadrži masti i trans-masne kiseline, jer one povećavaju rizik za nastanak dijabetesa i oboljenja srca. Ovoj grupi namirnica pripadaju punomasno mleko i mlečni proizvodi (pavlaka, jogurt, sir i puter) i suhomesnate prerađevine, ali i hidrogenizovana ulja i margarin, koji se gotovo redovno koriste pri izradi slatkiša i nezdravih grickalica.

Mnogo zdraviji izbor bila bi hrana koja sadrži poluzasićene masti – na primer, semenke poput susama ili suncokreta i koštuničavo voće.

Namirnice sa blagotvornim dejstvom na simptome PCOS-a

Odlične saveznike u borbi protiv PCOS-a predstavljaju namirnice bogate proteinima, koji telu daju potrebnu snagu i izdržljivost, i omega 3 masnim kiselinama, koje štite kardiovaskularni sistem i preporučuju se osobama sa povišenim rizikom od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Nasuprot visokoproteinskoj hrani životinjskog porekla poput masnog mesa i već pomenutih mlečnih proizvoda, poželjno je odabrati mahunarke (grašak, pasulj, sočivo) i nemasno meso poput živinskog. S druge strane, omega 3 masne kiseline nalaze se u prirodno masnoj ribi (losos, sardina, skuša, pastrmka i plava morska riba), ali i lanenom semenu i maslinovom ulju.

Od posebnog značaja u borbi protiv PCOS-a su i vitamin i minerali, prvenstveno folna kiselina i vitamini B kompleksa. Oni umanjuju rizik za nastanak srčanih bolesti, a nalaze se u žitaricama i zelenom lisnatom povrću poput spanaća i kelja. Takođe, hrana bogata vitaminom D (morski plodovi, pečurke, pirinač) povoljno utiče na smanjivanje reproduktivnih problema i može ublažiti simptome PCOS-a.

Jedan od veoma važnih minerala na čiji unos bi trebalo obratiti pažnju jeste hrom, koji reguliše nivo glukoze, insulina i masti u krvi. Usled nedostatka ovog minerala može doći do gubitka efikasnosti insulina, ali pošto ga organizam ne proizvodi sam, potrebno ga je unositi putem namirnica. U hranu koja predstavlja bogat izvor hroma, a koja se posebno preporučuje ženama koje pate od PCOS-a spadaju brokoli, šljive, integralne žitarice, pečurke i crni biber.

Budući da je hranljive sastojke ponekad teško obezbediti isključivo putem ishrane, oni se mogu nadoknaditi i upotrebom suplemenata poput peruanske make, čiji mnogobrojni korisni sastojci dodatno pomažu pri ublažavaju simptoma PCOS-a.

Na kraju, osim promena u načinu ishrane, ne bi trebalo zanemariti ni redovnu fizičku aktivnost, za koju se pokazalo da ublažava simptome PCOS-a čak i bez gubitka telesne mase. S druge strane, bez fizičke aktivnosti ne može doći ni do regulisanja kilaže, a pojedina istraživanja sugerišu da i mali gubitak od svega 5% ukupne telesne mase može podstaći ovulaciju.

Sa čime se suočavaju žene koje pate od sindroma policističnih jajnika?

YYQ3XBYDAP

Sindrom policističnih jajnika, ili PCOS, predstavlja hormonski poremećaj sa kojim se, prema procenama, suočava gotovo svaka četvrta žena u periodu između puberteta i menopauze. On je jedan od najčešćih uzročnika neplodnosti kod žena.

Tačan uzrok ovog sindroma nije potpuno poznat. Poremećen rad hormona koji do njega dovodi najčešće je naslednog karaktera, a u velikoj meri PCOS je povezan i sa insulinskom rezistencijom, odnosno metaboličkim poremećajem u kome ćelije tela ne reaguju pravilno na insulin.

Kako nastaje PCOS?

U slučaju kada organizam ne upotrebljava insulin na pravilan način, dolazi do rasta nivoa šećera u krvi. Naime, ćelije koriste glukozu u krvi pomoću posredstva insulina. Ukoliko ne reaguju pravilno na insulin, ćelije nisu u stanju da prime ni glukozu, te njen nivo u krvi raste. U tom slučaju reaguje pankreas, i počinje da proizvodi više insulina nego što je potrebno.

Pri tome, pošto ćelije ne mogu da iskoriste sav taj insulin, on, poput glukoze, takođe ostaje u krvi. Višak insulina u krvi dalje negativno utiče na sve ostale hormonske procese u organizmu. Prvi „na udaru” su – polni hormoni.

Ovaj poremećaj u radu polnih hormona izaziva prestanak ovulacije, a prati ga neredovni menstrualni ciklus. Na taj način, cela ova hormonska „lančana reakcija” manifestuje se u vidu sindroma policističnih jajnika.

Paralelno sa ovim procesom, pankreas se zbog pojačanog rada vremenom „iscrpljuje”. Tada dolazi do prestanka lučenja insulina, a pošto nivo glukoze u krvi i dalje ostaje visok, to može dovesti do pojave dijabetesa tipa 2.

U slučaju kada postoje genetski faktori, PCOS može biti nasleđen sa majčine, ali i sa očeve strane. Sa tim u vezi, šansa za pojavu ovog sindroma veća je kod žena u čijoj porodici već postoje žene koje se suočavaju sa dijabetesom, neredovnim menstruacijama i sindromom policističnih jajnika.

Glavni simptomi i njihov uticaj na telo žene

Prvi simptomi PCOS-a najčeće se javljaju u pubertetu, a na početku su obično blagi. Međutim, veliki broj žena sazna da se suočava sa ovim sindromom tek kada menstrualni ciklus počne da izostaje. Prema tome, ponekad nema pravila u vezi toga kada će se pojaviti neki od navedenih simptoma:

  1. Poremećen menstrualni ciklus – neredovne menstruacije često su praćene menoragijom, odnosno veoma jakim krvarenjem. Dešava se da žene sa sindromom policističnih jajnika imaju manje od 9 menstruacija godišnje, a kod nekih žena ciklus u potpunosti izostaje.
  2. Problemi sa neplodnošću – PCOS dovodi do otežanog zatrudnjivanja ili potpune nemogućnosti začeća.
  3. Promene raspoloženja – hormonska neravnoteža u organizmu utiče na izmenjeno raspoloženje, a žene se često suočavaju sa depresivnim stanjem.
  4. Promene u spoljašnjem izgledu – iako neprijatni, sledeći simptomi vezani za vaš izgled takođe mogu ukazivati na problem sa policističnim jajnicima:
  • Uvećana kilaža koja nije uvek vezana za prekomerni unos kalorija. Nakupljeni kilogrami teško se skidaju, mada ne moraju sve žene imati ovaj problem.
  • Problematičan ten i akne su česti pratioci PCOS-a, a na njih, kao i na promene raspoloženja, utiče nepravilan rad hormona.
  • Proređivanje kose, ali i višak malja na licu i telu, takođe nastaju zbog hormonskog disbalansa.

Važno je napomenuti i da nema mnogo pravila kod pojave simptoma u pojedinačnim slučajevima. Kod nekih žena mogu se pojaviti svi, dok se ostale mogu suočiti samo sa pojedinim simptomima PCOS-a.

Kako se PCOS otkriva i leči

Prilikom postavljanja dijagnoze sindroma policističnih jajnika, lekar  (ginekolog i endokrinolog) najpre proverava da li žena ima menstrualne probleme, prekomernu maljavost i povišen indeks telesne mase. Nakon toga se laboratorijskim analizama proverava i nivo insulina i drugih hormona u krvi.

Lekar vas može poslati i na ultrazvučni pregled karlice, da bi video postoje li ciste na jajnicima. Iako ultrazvuk nije uvek neophodan, rezultati će pomoći da se isključe drugi potencijalni uzroci vaših simptoma, poput problema sa štitnom žlezdom.

Važno je znati da, kada se ne otkrije i ne leči na vreme, PCOS može uzrokovati ozbiljnije zdravstvene probleme poput dijabetesa tipa 2, razvoja srčanih bolesti, raka dojke i raka jajnika. Nakon uspostavljanja dijagnoze, lečenju PCOS-a generalno se može pristupiti na dva načina.

Prvi način podrazumeva uvođenje lekova. U tom slučaju, najčešće se prepisuju:

  • Lekovi za kontracepciju – osim što pomažu da se menstrualni ciklus reguliše, deluju i na ublažavanje prekomerne maljavosti lica i pojavu akni. Terapija kontraceptivnim pilulama neće se prepisivati ukoliko pokušavate da ostanete u drugom stanju.
  • Lekovi za dijabetes – smanjuju količinu insulina i šećera u krvi, ali i nivo muških hormona. Time se utiče na sprečavanje pojave srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, a poput pilula za kontracepciju, ovi lekovi takođe mogu izbalansirati menstrualni ciklus i pozitivno uticati na plodnost.
  • Lekovi za plodnost – ukoliko pokušavate da zatrudnite, a istovremeno se suočavate sa PCOS-om, lekar može odabrati terapiju lekovima za plodnost.

Drugi način lečenja PCOS-a podrazumeva operativni zahvat na jajnicima. Naime, ukoliko su izrasline na njima veličine 10 centimetara ili veće, preporučuje se njihovo odstranjivanje, pri čemu se maksimalno vodi računa o tome da se ostatak tkiva jajnika ne ošteti.

Budući da se ovakve intervencije danas najčešće izvode laparoskopski, što podrazumeva manje rezove u odnosu na „klasične“ operacije, sama procedura je jednostavnija a oporavak prilično brz i bezbolan.

Osim navedenih, postoje i prirodni načini za ublažavanje simptoma PCOS-a, a pored konvencionalnih lekova, u tome mogu pomoći i prirodni suplementi poput onih na bazi peruanske make.

Ipak, prvi i osnovni način kontrolisanja sindroma policističnih jajnika podrazumeva zdrav način života. Naime, namirnice koje ne sadrže veštačke šećere i proste ugljene hidrate, ali i redovna fizička aktivnost, povoljno utiču na stabilizovanje nivoa insulina u krvi i održavanje telesne težine. Na taj način se, pored ublažavanja simptoma ovog stanja, smanjuje opasnost od dobijanja dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, kao i raka jajnia i raka dojke.

7 razloga zbog kojih kasni menstruacija

calendar marked important year

Kada dođe do kašnjenja menstruacije, većina žena pomisli na – trudnoću. S obzirom na to da izostanak menstruacije zaista jeste jedan od prvih i najpouzdanijih znakova trudnoće, onda to i nije iznenađujuće.

Međutim, brojni su razlozi zbog kojih menstruacija može kasniti, a trudnoća je samo jedan od njih. Ukoliko pokušavate da ostanete u drugom stanju, onda sa posebnom pažnjom iščekujete datum očekivane menstruacije. Hoće li se pojaviti? Ili ne? I onda, kada se desi da menstruacija zakasni, počnete da se nadate. Možda je ovoga puta uspelo! Ali, ako je uzrok kašnjenja neki sasvim drugi, razočarenje je zapravo veće nego da je menstruacija stigla na vreme. Zato je važno znati zbog čega sve može doći do kašnjenja.

1. Drastičan pad u težini ili prenaporno vežbanje

Kada svoje telo naglo izložimo naporu na koji nismo navikli, to može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa. Takođe, kada indeks telesne mase (takozvani BMI) padne ispod 18 ili 19, može doći do amenoreje – gubljenja menstruacije. Uz to, postojanje određenih poremećaja u ishrani kao što su anoreksija i bulimija mogu dovesti do ovog stanja. Isto, međutum, važi i za veoma naporne treninge kao što su pripreme za maraton ili neko drugo sportsko takmičenje, koje zahtevaju više fizičkog napora nego što je vaše telo naviklo. Na ovaj način, organizam zapravo sprečava pojavu trudnoće, kako bi telo dobilo vremena da se izbori sa stresom kome je izloženo. Kada nema ovulacije, onda se u organizmu ne luči dovoljno estrogena i tako dolazi do izostanka menstruacije.

2. Nepravilnosti u radu tiroidne žlezde

Tiroidna žlezda nalazi se na vratu i reguliše metabolizam, a istovremeno je u interakciji sa mnogim sistemima u našem telu. U slučaju kada se pojavi nepravilnost u njenom radu, bilo da je reč o pojačanom (hipertiroidizam) ili smanjenom (hipotireoidizam) lučenju njenih hormona, može doći i do poremećaja mestrualnog ciklusa. U slučaju da primetite neke od simptoma otežanog rada ove važne žlezde, obavezno posetite svog lekara.

3. Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Sindrom policističnih jajnika nastaje kao posledica hormonskog disbalansa. Zbog nepravnilnih nivoa estrogena, progesterona i testosterona, dolazi do izostanka ovulacije. PCOS, u čijoj osnovi se često nalazi insulinska rezistencija, može dovesti do potpunog izostanka menstruacije ili do njenog kašnjenja. Drugi simptomi ovog stanja uključuju maljavost na delovima tela poput lica i grudi, teškoće u gubljenju težine i potencijalne probleme sa plodnošću.

4. Stres

Stres, odnosno psihički faktori, kao što su životni događaji koji nas potresu, odnosno nateraju da drastično menjamo svoj uobičajeni način funkcinisanja mogu dovesti do takozvane hipotalamičke amenoreje. Hipotalamus je deo mozga u kom se odvija regulacija hormona koji dovode do menstruacije. Stres utiče na hipotalamus i ukoliko se suočavate sa stresnim događajima, imajte na umu da se to može odraziti na vaš menstrualni ciklus.

5. Kontraceptivne pilule

Preskočena ili zakasnela menstruacija može biti bezopasan propratni efekat korišćenja kontraceptivnih pilula. To može biti jedna od njihovih nuspojava, a isto važi i za pilule „za jutro posle“. Nakon prestanka uzimanja kontraceptivnih pilula, može proći još neko vreme dok ne dođe do ponovnog uspostavljanja regularnog menstrualnog ciklusa, što se može desiti za nekoliko meseci. Ukoliko se, pak, ne desi, posetite svog lekara.

6. Preuranjena menopauza

Kod žena koje imaju manje od četrdeset godina, može doći do pojave preuranjene menopauze, koja je poznata kao i preuranjen prestanak rada jajnika. Osim kašnjenja, odnosno nestanka mestruacije, od simptoma su prisutni i toplotni valunzi, noćno znojenje i suvoća vagine. Preuranjena menopauza nije česta, pa stoga nema mnogo razloga za brigu.

7. Hronične bolesti

Neke hronične bolesti, kao što je celijakija (koju odlikuje intolerancija na gluten), mogu dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa. Tačnije, svako hronično stanje, koje se ne leči, predstavlja veliki stres za organizam i jedna od nuspojava može biti izostanak menstruacije.

*                                                                  *                                                                  *

U slučaju da imate neredovne menstrualne cikluse, svakako bi trebalo da se posavetujete sa svojim lekarom, odnosno ginekologom. Osim toga, postoje i druge stvari koje možete činiti kako biste povratili ravnotežu u svom organizmu i na taj način regulisali menstrualni ciklus. U te načine spadaju zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost prilagođena godinama i fizičkoj građi, redovan i kvalitetan san, kao i uzimanje proizvoda za regulisanje menstrualnog ciklusa koji su na prirodnoj bazi. Imajte na umu da sve ovo ne zamenjuje odlazak kod lekara i pridržavanje propisanog tretmana, već predstavlja dodatni način za postizanje hormonske ravnoteže i, posledično, regulisanje menstrualnog ciklusa.

Policistični jajnici i insulinska rezistencija

HCYP0PW6W6

Sindrom policističnih jajnika relativno je učestao: danas se sa njim, prema zapadnim statistikama, suočava svaka četvrta žena.

U samoj osnovi sindroma policističnih jajnika često se nalazi insulinska rezistencija. Zbog načina života koji uključuje nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, danas je gotovo polovina populacije postala otporna na insulin. To se odnosi na oba pola, bez obzira na godine.

U određenom broju slučajeva, insulinska rezistencija može dovesti do dijabetesa i do drugih zdravstvenih problema, pa je zato veoma važno baviti se ovom temom.

Kako nastaje insulinska rezistencija

Insulin je hormon za čije stvaranje su zadužene beta ćelija u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Sa svakim unosom hrane u organizam, nivo glukoze i insulina u krvi se uvećava i, tokom narednih nekoliko časova, opada. Lučenje insulina stimulišu ugljeni hidrati, kao i proteini, a insulin ima zadatak da transportuje glukozu i aminokiseline u ćelije. Glukoza se, u vidu glikogena, skladišti u jetri i mišićima, a kalorije koje su višak deponuju se u vidu masnih naslaga.

Prema nekim studijama, u osnovi čak 70 odsto slučajeva policističnih jajnika nalazi se insulinska rezistencija. Do ovoga dolazi kada je nivo šećera u krvi hronično povećan, što se može dešavati usled nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja ili stresa. Tako nivo insulina ostaje konstantno visok, a ćelije vremenom gube sposobnost adekvatne reakcije na insulin. Drugim rečima, postaju na njega resistentne.

Ostim toga, iscrpljivanje pankreasa dovodi i do toga da ovaj važan organ izgubi spostobnost proizvodnje insulina, što kreira uslove za pojavu dijabetesa.

Insulin i policistični jajnici

Danas je veza između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika poznata. Ona izgleda tako što insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, posebno u onim delovima gde se nalaze jajne ćelije. Tako insulinska rezistencija može voditi u hormonski disbalans koji kreira stanje koje zovemo sindromom policističnih jajnika (ili, skraćeno, PCOS).

Receptori za insulin koji se nalaze u jajnicima razlikuju se od receptora u drugim tkivima. Zbog toga, kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima nisu u mogućnosti da umanje aktivnost svojih receptora tako što će ih „isključiti“. Na taj način se dejstvo insulina u tkivu jajnika ne smanjuje, a ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Kao rezultat nastaje povećana produkcija testosterona, ali i estrogena, što se negativno odražava na menstrualni ciklus.

Kod žena koje nemaju problem sa insulinskom rezistencijom jajnici stvaraju određene količine testosterona, a zatim ga pretvaraju u estrogen. Međutim, ukoliko je produkcija testosterona pojačana, kao kod insulinske rezistencije, jajnici nemaju kapacitet za potrebnu konverziju hormona i tako dolazi do stvaranja viška testosterona u organizmu. Upravo to je razlog zašto se kod žena sa sindromom policističnih jajnika mogu javiti akne, gojaznost i pojačana maljavost. Osim toga, povećani nivoi polnih hormona i višak insulina utiču na rad hipofize i time dovode do pojačanog lučenja gonadotropnih hormona koji regulišu rad jajnika, što vodi daljem poremećaju toka menstrualnog ciklusa. Čak i žene koje nisu gojazne a imaju sindrom policističnih jajnika, mogu imati insulinsku rezistenciju do određenog nivoa.

Lečenje sindroma policističnih jajnika danas se sprovodi lekovima za šećer i hormonskim sredstvima, a terapija bi trebalo da bude praćena izmenama životnih navika koje ovom stanju mogu doprinositi, što se posebno odnosi na ishranu i fizičku aktivnost. Osim toga, uzimanje prirodnih preparata kao što je peruanska maka može pomoći uspostavljanju hormonske ravnoteže i tako pomoći regulaciji menstrualnog ciklusa.

Page 1 of 2
1 2