Tag Archives: insulinska rezistencija

Dobre stvari koje mi je donela moja insulinska rezistencija

5YKT5Q1O9X

Imam nepunih 30 godina i pre oko 8 meseci sam saznala da imam visoku insulinsku rezistenciju. Po tom saznanju otišla sam kod endokrinologa i dobila terapiju i savete u vezi sa tim šta bi trebalo da izbegavam u ishrani. U suštini, šećer i med su mi strogo zabranjeni (ne računajući šećer iz voća), pa su oni prvi nestali iz mog jelovnika.

Continue reading Dobre stvari koje mi je donela moja insulinska rezistencija

Policistični jajnici i insulinska rezistencija

HCYP0PW6W6

Sindrom policističnih jajnika relativno je učestao: danas se sa njim, prema zapadnim statistikama, suočava svaka četvrta žena.

U samoj osnovi sindroma policističnih jajnika često se nalazi insulinska rezistencija. Zbog načina života koji uključuje nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, danas je gotovo polovina populacije postala otporna na insulin. To se odnosi na oba pola, bez obzira na godine.

U određenom broju slučajeva, insulinska rezistencija može dovesti do dijabetesa i do drugih zdravstvenih problema, pa je zato veoma važno baviti se ovom temom.

Kako nastaje insulinska rezistencija

Insulin je hormon za čije stvaranje su zadužene beta ćelija u pankreasu kao odgovor na povećan nivo glukoze u krvi. Sa svakim unosom hrane u organizam, nivo glukoze i insulina u krvi se uvećava i, tokom narednih nekoliko časova, opada. Lučenje insulina stimulišu ugljeni hidrati, kao i proteini, a insulin ima zadatak da transportuje glukozu i aminokiseline u ćelije. Glukoza se, u vidu glikogena, skladišti u jetri i mišićima, a kalorije koje su višak deponuju se u vidu masnih naslaga.

Prema nekim studijama, u osnovi čak 70 odsto slučajeva policističnih jajnika nalazi se insulinska rezistencija. Do ovoga dolazi kada je nivo šećera u krvi hronično povećan, što se može dešavati usled nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja ili stresa. Tako nivo insulina ostaje konstantno visok, a ćelije vremenom gube sposobnost adekvatne reakcije na insulin. Drugim rečima, postaju na njega resistentne.

Ostim toga, iscrpljivanje pankreasa dovodi i do toga da ovaj važan organ izgubi spostobnost proizvodnje insulina, što kreira uslove za pojavu dijabetesa.

Insulin i policistični jajnici

Danas je veza između povišenog insulina i sindroma policističnih jajnika poznata. Ona izgleda tako što insulin stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima, posebno u onim delovima gde se nalaze jajne ćelije. Tako insulinska rezistencija može voditi u hormonski disbalans koji kreira stanje koje zovemo sindromom policističnih jajnika (ili, skraćeno, PCOS).

Receptori za insulin koji se nalaze u jajnicima razlikuju se od receptora u drugim tkivima. Zbog toga, kada je nivo insulina u krvi povišen, ćelije u jajnicima nisu u mogućnosti da umanje aktivnost svojih receptora tako što će ih „isključiti“. Na taj način se dejstvo insulina u tkivu jajnika ne smanjuje, a ćelije rastu i umnožavaju se, povećavajući svoje metaboličke aktivnosti. Kao rezultat nastaje povećana produkcija testosterona, ali i estrogena, što se negativno odražava na menstrualni ciklus.

Kod žena koje nemaju problem sa insulinskom rezistencijom jajnici stvaraju određene količine testosterona, a zatim ga pretvaraju u estrogen. Međutim, ukoliko je produkcija testosterona pojačana, kao kod insulinske rezistencije, jajnici nemaju kapacitet za potrebnu konverziju hormona i tako dolazi do stvaranja viška testosterona u organizmu. Upravo to je razlog zašto se kod žena sa sindromom policističnih jajnika mogu javiti akne, gojaznost i pojačana maljavost. Osim toga, povećani nivoi polnih hormona i višak insulina utiču na rad hipofize i time dovode do pojačanog lučenja gonadotropnih hormona koji regulišu rad jajnika, što vodi daljem poremećaju toka menstrualnog ciklusa. Čak i žene koje nisu gojazne a imaju sindrom policističnih jajnika, mogu imati insulinsku rezistenciju do određenog nivoa.

Lečenje sindroma policističnih jajnika danas se sprovodi lekovima za šećer i hormonskim sredstvima, a terapija bi trebalo da bude praćena izmenama životnih navika koje ovom stanju mogu doprinositi, što se posebno odnosi na ishranu i fizičku aktivnost. Osim toga, uzimanje prirodnih preparata kao što je peruanska maka može pomoći uspostavljanju hormonske ravnoteže i tako pomoći regulaciji menstrualnog ciklusa.