Kako vas telo upozorava na pojavu preuranjene menopauze?

Neredovna menstrualna krvarenja i kašnjenje ciklusa, preznojavanje usled napada toplotnih valova i neuobičajene promene u raspoloženju samo su neki od znakova koji ukazuju na to da žena polako ulazi u period menopauze. Ukoliko se ovi simptomi jave oko 50. godine života ili kasnije, nema suviše razloga za brigu. Međutim, problem nastaje kada se oni počnu primećivati godinama pre nego što je to uobičajeno.

Pojedina istraživanja pokazuju da se oko 6 procenata žena suočava sa stanjem poznatim kao preuranjena menopauza, odnosno perimenopauza. Njeni simptomi identični su kao kod „normalne” menopauze, s tom razlikom što se javljaju pre 40. godine života. Iako je relativno česta, ova pojava u gotovo 90% slučajeva nema poznati uzrok nastanka, dok se u ostalih desetak procenata njeni uzroci pripisuju kombinaciji genetskih faktora i nekvalitetnog životnog stila. Takođe, u perimenopauzi se mogu javiti i povremene ovulacije (što u menopauzi nije slučaj), pri čemu u 8 do 10% slučajeva postoji i šansa za začeće.

Kako prepoznati perimenopauzu?

Jedna od karakteristika preuranjene menopauze je u tome što se razvija postupno i tokom niza godina, tako da simptomi ponekad mogu biti vrlo blagi i teško uočljivi. Ovo stanje praćeno je ranim prestankom funkcije jajnika, što se može manifestovati na dva načina: smanjenim lučenjem hormona koji regulišu ovulaciju ili prestankom proizvodnje jajnih ćelija.

Budući da do gašenja funkcije jajnika može doći u  periodu između 18. i 40. godine života, to je i glavni razlog zbog koga simptomi perimenopauze nisu uvek toliko izraženi. Osim prevremenog gubljenja menstrualnog ciklusa, mogu se javiti i neki od sledećih znakova:

  • Suvoća i smanjena fleksibilnost vagine
  • Emocionalne promene poput pojačane nervoze i neraspoloženja
  • Glavobolje, nesanica i lupanje srca
  • Smanjenje seksualnog nagona

Takođe, kod nekih žena može doći i do pojačane osetljivosti i suvoće kože, gubitka koncentracije i poteškoća sa pamćenjem, kao i bolova u zglobovima i sklonosti ka dobijanju na težini.

Ono što je zajedničko ovim simptomima jeste što nastaju kao posledica niskog nivoa estrogena. U isto vreme, organizam pokušava da dodatno stimuliše rad jajnika, te dolazi do pojačanog lučenja folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg (LH) hormona. Zbog toga je provera nivoa ova tri hormona ključna u dijagnostifikovanju perimenopauze, ali i isključivanju nekih drugih stanja poput sindroma policističnih jajnika, problema u radu štitne žlezde ili pak trudnoće.

Najčešći uzroci preuranjene menopauze

Velikim delom se kao uzročnik perimenopauze navodi nezdrav životi stil, odnosno neadekvatna ishrana, stres i loše navike poput pušenja. Upravo se nikotin smatra posebno opasnim, pošto utiče na rad hormona smanjujući proizvodnju estrogena. Zbog toga žene koje konzumiraju cigarete mogu osetiti znakove perimenopauze čak i do 9 godina pre uobičajenog proseka. Takođe, pojedini stručnjaci smatraju da normalan rad hormona remete i hemijska jedinjenja koja se nalaze u kozmetičkim preparatima. Iz tog razloga, ni njihova uloga u pojavi perimenopauze nije potpunosti isključena.

Pored toga, na preuranjen prestanak ciklusa utiču i genetski faktori, jer se rizici povećavaju ukoliko ga je doživeo još neko od ženskih članova porodice. Određena zdravstvena stanja poput hipotireoze (smanjenja funkcije štitne žlezde) ili lupusa (hronične autoimune bolesti u kojoj imunitet greškom napada sopstvene ćelije) takođe mogu izazvati perimenopauzu, dok se ovo stanje može javiti i kod žena koje su bile podvrgnute veštačkoj oplodnji ili lečenju malignih bolesti metodama koje uključuju primenu hemoterapije ili radioterapije.

Zdravstveni rizici i načini lečenja perimenopauze

Poznato je da potpuni prestanak ciklusa kod žena dovodi do povećanih rizika po njeno celokupno zdravstveno stanje. Prestanak funkcije jajnika i gubitak estrogena direktno su povezani sa većom izloženošću od nastanka hroničnih srčanih bolesti i osteoporoze, ali i malignih oboljenja poput karcinoma jajnika, dojke ili debelog creva.

Isto se dešava i u slučaju perimenopauze, samo mnogo ranije – naime, žene sa ovom dijagnozom ostaju bez zaštitnih prednosti estrogena tokom većeg dela života. Takođe, zbog postepenog gubljenja funkcije celokupnog reproduktivnog sistema, preuranjena menopauza nosi i rizik od pojave problema sa plodnošću, što može predstavljati dodatnu poteškoću kod žena koje žele da ostvare potomstvo.

Iako se kvalitet reproduktivnog zdravlja može poboljšati usvajanjem zdravih životnih navika, smatra se da prevremenu pojavu menopauze nije moguće sprečiti. Njene posledice i rizici po zdravlje ublažavaju se primenom hormonske terapije, kojom se najpre uspostavlja ravnoteža nivoa estrogena i progesterona. U ovom slučaju, hormonska terapija se uvodi kao preventiva u sprečavanju pojave hroničnih bolesti, dok će se kod žena koje planiraju začeće primeniti i odgovarajuće metode potpomognute oplodnje.

Još jedan način na koji se mogu ublažiti simptomi preuranjene menopauze jeste i briga o dovoljnom unosu vitamina B6 i B12. U pojedinim slučajevima, njihov nedostatak može uzrokovati pojavu depresivnog raspoloženja, nesanice, lupanja srca ili nervoze. Ovi simptomi se često povezuju sa smanjenim nivoom serotonina (hormona koji reguliše raspoloženje), a vitamini B6 i B12, koji pozitivno utiču na njegovo lučenje, od velikog su značaja za pravilno funkcionisanje celokupnog nervnog sistema. Osim toga, B vitamini pomažu u slučajevima hroničnog osećaja umora ili sklonosti ka debljanju. Zato se ženama u perimenopauzi savetuje da prilagode način ishrane potrebama organizma, i konzumiranjem odgovarajućih namirnica ili dodataka ishrani, svom telu obezbede dovoljne količine vitamina B kompleksa.

Saveti za pravilnu ishranu u trudnoći

hj8m7luvlt

Od trenutka kada sazna da je u drugom stanju, pa sve do porođaja, jedna od najvažnijih briga žene jeste da na svet donese zdravu bebu. Zbog toga se pravilna ishrana u trudnoći ističe kao osnovni faktor koji utiče na pravilan rast i razvoj bebe, ali i na celokupno zdravlje buduće majke. Potrebe organizma za hranljivim sastojcima se u trudnoći povećavaju, a žene neretko čuju i savet da sada treba da „jedu za dvoje”.

Međutim, uprkos potrebi za većom količinom hrane, ono što je još važnije jeste kvalitet namirnica i ravnomeran unos hranljivih materija. Zbog ubrzavanja metabolizma, ženama je tokom trudnoće na dnevnom nivou potrebno od od 300 do 500 kalorija više. Da bi se na najbolji način obezbedio unos svih korisnih materija, količina hrane treba da sadrži dovoljno proteina, belančevina, vitamina i minerala, što se postiže ravnomernim unošenjem svih grupa namirnica.

Žitarice i hleb

Osnovna grupa namirnica koja bi trebalo da bude uključena u ishranu trudnica jesu proizvodi od žitarica, u koje spadaju mekinje, kukuruz, testo, riža i musli. Osim što predstavljaju važan izvor vlakana i vitamina, žitarice će vas i zasititi. Savet je da koristite proizvode od integralnog brašna, dok je beli hleb najbolje izbegavati.

Dnevni unos žitarica trebalo bi da iznosi do 6 jedinica. Mera za jednu jedinicu bila bi kriška hleba, trećina šolje kuvanog pirinča ili pola šolje kuvanih žitarica ili testenina.

Mleko i mlečni proizvodi

Konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda izuzetno je važno, jer unos kalcijuma u trudnoći doprinosi razvoju koštanog sistema bebe. Pritom, najbolje bi bilo koristiti niskokalorične proizvode poput nemasnih jogurta i sireva ili obranog mleka.

Da biste kalcijum, ali i druge hranljive sastojke obezbedile u dovoljnim količinama, preporučuje se da dnevno konzumirate 3 do 4 jedinice namirnica iz ove grupe. Jedna jedinica predstavljala bi šolju mleka ili jogurta, odnosno 2 šolje nemasnog sira.

Voće i povrće

U ishrani trudnica trebalo bi da dominira sveže voće i povrće, i to najviše ono koje sadrži gvožđe, proteine i vitamin C. Zato se najviše preporučuje unos zelenog lisnatog povrća poput brokolija, karfiola, spanaća ili zelene salate, ali i mahunarki, koštunjavih plodova voća i citrusa.

Da bi se sačuvalo što više hranljivih materija, savet je da ga jedete sirovo. Ukoliko ga termički obrađujete, neka to bude kuvanje na pari i u manjoj količini vode. Trudnicama je potrebno najmanje 5 jedinica različitog voća i povrća dnevno, a mera za jednu jedinicu u ovom slučaju bio bi jedan plod ili jedna šolja sirovog povrća ili voća, odnosno pola šolje kuvanog povrća.

Meso i riba

Ova grupa namirnica važna je zbog obezbeđivanja dovoljne količine gvožđa i omega 3 i 6 masnih kiselina. Pri tome, trebalo bi konzumirati meso sa niskim udelom masnoće poput nemasne svinjetine ili junetine, a najbolji izbor bilo bi kvalitetno živinsko meso. U jednom obroku dovoljno je da se nađe do 100 grama mesa, dok je ribu poželjno konzumirati najmanje jednom nedeljno.

A osim upotrebe namirnica bogatih hranljivim sastojcima, u trudnoći bi trebalo obratiti pažnju i na dovoljan unos tečnosti. Dehidratacija je kod trudnica posebno opasna jer može dovesti do telesne slabosti, nesvestice ili pojačane uznemirenosti. Budući da od količine vode u organizmu zavisi i pravilno snabdevanje fetusa hranljivim sastojcima, njen nedostatak može ugroziti i rast i razvoj bebe.

Zato se savetuje unošenje najmanje 8 čaša vode dnevno, s tim da su u letnjem periodu potrebe za tečnošću povećane. Dovoljna količina tečnosti može se obezbediti i konzumiranjem svežih voćnih sokova ili blagih prirodnih čajeva, dok bi veštački zaslađene, gazirane i kofeinske napitke, kao i alkohol, trebalo izbegavati.

Smanjite unos „praznih” kalorija i ojačajte krvnu sliku

Iako se u trudnoći ponekad javlja pojačana želja za specifičnom vrstom hrane, treba biti oprezan prilikom unosa namirnica koje sadrže previše šećera i masti. Budući da zbog velike količine kalorija mogu dovesti do nakupljanja viška kilograma, savet trudnicama je da smanje konzumiranje pečene hrane, visokokaloričnih namaza, kao i peciva, kolača i nezdravih grickalica. Mnogo zdraviji izbor bili bi orašasti plodovi koji, osim što sadrže zdrave masti i omega 3 I 6 masne kiseline, organizmu daju i neophodnu energiju.

Osim toga, ne preporučuje se ni upotreba sirovih plodova mora (ostrige ili suši), kao ni namirnica od živih jaja poput domaćeg majoneza. Meso, riba i jaja moraju biti dobro termički obrađeni da bi se izbegao rizik od zaraze salmonelom, a voće, povrće i salate pre upotrebe treba pažljivo i temeljno oprati. Na spisku „za izbegavati” nalazi se i preterano začinjena hrana, kao i industrijski obrađene namirnice bogate veštačkim dodacima.

A osim raznovrsne i izbalansirane ishrane, u trudnoći je posebno važno voditi računa i o unosu folne kiseline i gvožđa. Poznato je da nedostatak gvožđa dovodi do malokrvnosti, što je relativno česta pojava među trudnicama. S druge strane, folna kiselina, osim što pomaže u borbi protiv anemije, važna je i za pravilan razvoj koštanog i nervnog sistema bebe. Potreba za ovim vitaminom u trudnoći dodatno se povećava, te je budućim majkama neophodno do 400 mikrograma folne kiseline dnevno. Iako se nalazi u proizvodima od celih zrna žitarica, mahunarkama i lisnatom povrću, ovu količinu nije moguće obezbediti isključivo putem namirnica. Zbog toga se u ishranu trudnica uvode i odgovarajući suplementi, a preporučuje se da se sa njihovom upotrebom počne još pre planiranja začeća.

Takođe, potrebe za hranljivim sastojcima i dodacima ishrani mogu zavisiti i od godina starosti, telesne građe i individualnog metabolizma žene. Stoga je savet da se najpre konsultujete sa vašim lekarom, te u skladu sa njegovim preporukama i način ishrane prilagodite svojim potrebama.

Najčešći razlozi zbog kojih trudnoća izostaje

u1qdq3v7qa

Rođenje deteta svakako predstavlja najradosniji događaj u životu svih parova koji priželjkuju proširenje porodice. Zbog toga žene koje uveliko planiraju začeće uglavnom već znaju i šta je sve neophodno da bi svoje telo pripremile za trudnoću. Ono što se, međutim, vrlo često dešava, jeste da pokušaji zatrudnjivanja iznova rezultuju neuspehom. U situacijama kada ni nakon godinu dana pokušavanja ne dođe do začeća, parovi počinju da se suočavaju sa mogućnošču da je najverovatniji uzrok tome problem sa sterilitetom.

Tada najpre započinje proces otkrivanja potencijalnih razloga za pojavu neplodnosti, a kod žena se najčešće ispostavi da je otežano začeće povezano sa nepravilnim radom hormona. Ipak, poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju mogu izazvati i brojni drugi činioci.

Jedan od njih je i taj što se trudnoća odlaže, odnosno žene se na rađanje odlučuju u sve kasnijim godinama. Pri tome, šanse za začeće smanjuju nakon 35. godine života, a razlog tome je ubrzani gubitak broja jajnih ćelija i njihovo starenje. Takođe, jajne ćelije tokom godina gube i na kvalitetu, a ukoliko do trudnoće i dođe, javlja se povećani rizik od spontanog pobačaja.

S druge strane, sa poteškoćama pri začeću se suočava i sve veći broj mlađih žena. Ponekad se iza toga kriju razlozi fiziološke prirode, ali i potencijalna oštećenja na reproduktivnim organima. Tako u nekim slučajevima do neplodnosti dolazi zbog pojave anomalija na materici, koje mogu biti urođene ili izazvane nekim drugim faktorima (najčešće u slučaju hirurških zahvata). Osim što utiču na otežan razvoj ploda, ovakva stanja često dovode do poremećaja u lučenju vaginalnog sekreta u periodu ovulacije, zbog čega je prolazak spermatozoida kroz jajovode otežan.

Ovaj problem može se javiti i ukoliko postoji poremećaj funkcije samih jajovoda, koji se manifestuje njihovom nedovoljnom prohodnošću. Jajovode pre svega mogu oštetiti infekcije i upale reproduktivnih organa, uzrokovane seksualno prenosivim bolestima poput hlamidije ili gonoreje. Problemi sa funkcijom jajovoda nastaju i zbog vanmaterične trudnoće, ali i pojave izraslina na materici i u predelu male karlice. Najčešće su u pitanju miomi, odnosno dobroćudni tumori glatkih mišića materice koji remete njen normalan oblik i povezuju se sa neuspešnim ishodima trudnoće.

Osim nedovoljne prohodnosti jajovoda, otežano začeće može biti i posledica određenih poremećaja u ovulaciji. Do njih dolazi usled nepravilnog rada jajnika, kada se javlja i neravnoteža u nivou estrogena i progesterona. Ova dva hormona su ključna za pripremanje sluzokože materice za trudnoću, a jedan od uzroka njihove smanjene ili pojačane proizvodnje može biti nepravilna funkcija žutog tela, koje nastaje iz folikula jajnika nakon ovulacije i ima direktnu ulogu u njihovom lučenju.

Neredovne ovulacije ili njihov potpuni izostanak ukazuju na smanjen broj jajnih ćelija neophodnih za oplodnju, što se najpre manifestuje u vidu problema sa menstrualnim ciklusom. Zbog toga se ženama koje se suočavaju sa neregularnim ili obilnim krvarenjima savetuje da urade analizu nivoa reproduktivnih hormona. Osim toga, hormonski disbalans može biti signal i ozbiljnijih stanja, poput sindroma policističnih jajnika ili smetnji u radu štitne žlezde.

A jedno od oboljenja zbog koga trudnoća takođe može biti otežana jeste i endometrioza. Ona nastaje kada tkivo unutrašnjeg sloja materice (endometrijum) raste izvan nje. Iako uzrok ove pojave još uvek nije u potpunosti poznat, u praksi se pokazalo da je endometrioza vezana i za učestaliju pojavu steriliteta kod žena.

Uzroci otežanog zatrudnjivanja ponekad nisu toliko uočljivi

Iako je problem sa ostajanjem u drugom stanju u najvećoj meri povezan sa poremećajima u funkcionisanju reproduktivnog sistema, treba napomenuti da na neplodnost ponekad mogu uticati i određeni genetski faktori. Pokazalo se da pojedini parovi koji se suočavaju sa sterilitetom imaju poremećaje u građi i broju polnih hromozoma. Tako se, recimo, kod žena najčešće uočava nedostatak jednog polnog hromozoma (tzv. Tarnerov sindrom), dok se višak jednog polnog hromozoma (Klinefelterov sindrom) javlja kod muškaraca.

S druge strane, do neuspešnog začeća može doći i usled problema sa radom imunog sistema. Genetski uslovljene autoimune bolesti, koje se javljaju kada ćelije imuniteta greškom počinju da napadaju jedna drugu, dovode do smanjenja otpornosti organizma. Zbog toga se mogu javiti problemi prilikom održavanja trudnoće, pri čemu u nekim slučajevima dolazi i do odbacivanja ploda. Kao rizik prilikom zatrudnjivanja navodi se i genetska sklonost ka poremećajima zgrušavanja krvi (trombofilija), koji kao rezultat imaju nepravilan razvoj posteljice.

Ne bi trebalo zaboraviti da na sposobnost rađanja u velikoj meri utiču i loše životne navike. Konzumiranje alkohola i duvana, osim što šteti celokupnom zdravlju, ima negativan uticaj i na razvoj jajnih ćelija i uravnotežen menstrualni ciklus. Ukoliko se tome dodaju pojačan stres i nezdrava ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, nezdravim mastima i prerađenim šećerom, rizik za pojavu problema sa reproduktivnim zdravljem postaje još veći.

Isto tako, često se kao uzročnici neplodnosti navode i brojne otrovne materije iz čovekove neposredne okoline, poput pesticida u namirnicama ili štetnih hemijskih jedinjenja sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir. Istraživanja pokazuju da se, recimo, zaposleni u fabrikama, tekstilnoj industriji ili salonima lepote suočavaju sa većim rizikom od pojave steriliteta upravo zbog svakodnevnog kontakta sa otrovnim supstancama koje negativno utiču na reproduktivne sposobnosti.

Kao što se može videti, faktori koji utiču na sposobnost začeća su brojni, te ne iznenađuje podatak da se gotovo svaka četvrta žena suočava sa problemom otežanog zatrudnjivanja. Međutim, važno je istaći da se rizici od nastanka steriliteta u velikoj meri mogu i ublažiti, i to prvenstveno brigom o reproduktivnom zdravlju. Sem toga, redovne kontrole i pridržavanje saveta lekara u slučaju pojave nekih od najčešćih ginekoloških problema, predstavljaju najbolji način za prevenciju neplodnosti i povećanje šanse za dobijanje željenog potomstva.

Šta se sve dešava u telu žene tokom menstrualnog ciklusa

Činjenica je da o menstrualnom ciklusu najviše razmišljamo kada dođe do krvarenja praćenog neprijatnim tegobama u vidu bolova, grčeva i nadutosti. Međutim, period krvarenja predstavlja samo jedan deo ciklusa tokom koga se u telu žene odvijaju različite promene uslovljene delovanjem hormona.

Kada nastupi krvarenje, to je ujedno i trenutak koji označava sam početak ciklusa, a on traje do početka sledeće menstruacije. Njegova normalna dužina kod većine žena je od 28 do 30 dana, i usled hormonskih promena koje ga „diktiraju“, može se podeliti u 4 faze:

  1. Folikularna faza (faza pre ovulacije)
  2. Ovulatorna faza
  3. Lutealna faza (faza nakon ovulacije)
  4. Menstrualni ciklus

Svaku od navedenih faza karakteriše promena nivoa određenih hormona zaduženih za regulisanje ciklusa. Hormoni koji upravljaju svim ovim fazama luče se u hipofizi, i to su LH (luteinizirajući) i FSH (folikostimulišući) hormon. Jednostavno rečeno, LH i FSH hormon regulišu lučenje hormona jajnika – estrogena i progesterona, dok ova dva polna hormona utiču na matericu, te je menstrualni ciklus praktično uslovljen cikličnim smenjivanjem nivoa svakog od ovih hormona.

A evo i kako to izgleda tokom svih faza ciklusa.

  1. U folikularnoj fazi, jajnici se pripremaju na oslobađanje jajne ćelije. Hipotalamus, zadužen za održavanje nivoa hormona u organizmu, najpre šalje signal hipofizi da započne sa lučenjem FSH hormona. On stimuliše folikule, odnosno male čaure na jajnicima, na razvijanje zrelih jajnih ćelija. Na ovaj proces utiče i estrogen, čije pojačano lučenje izaziva upravo FSH hormon, a zbog većeg nivoa estrogena i sazrevanja jajnih ćelija, hipotalamus i hipofiza počinju da luče i LH hormon.

Ceo ovaj proces traje od 10 do 14 dana, tokom kojih promene u nivou reproduktivnih hormona i istovremeno lučenje serotonina i endorfina u mozgu utiču i na blistav izgled i dobro raspoloženje žene.

  1. Ovulatorna faza predstavlja period u kome su šanse za začeće najveće. Nivo LH hormona, koji je počeo da se luči u prethodnoj fazi, uvećava se i do deset puta, čime se daje signal jajnicima da otpuste zrelu jajnu ćeliju. Do njenog otpuštanja dolazi nakon prskanja folikula jajnika, na šta utiče povećani nivo hormonske supstance koja se naziva prostaglandin. Gotovo odmah nakon što se jajna ćelija oslobodi i krene ka materici, nivoi LH hormona i prostaglandina naglo padaju.

Budući da su u ovoj fazi hormonalne promene najburnije, to može uticati i na pojavu određenih telesnih simptoma poput blagih bolova u predelu jajnika ili blagog krvarenja. Pojačano lučenje hormona utiče i na povećanje seksualne želje, ali i na promenu raspoloženja kod žena, zbog čega može doći do izraženije nervoze.

  1. Lutealna faza nastupa nakon izbacivanja zrele jajne ćelije iz folikula jajnika. U jajnicima tada dolazi do nakupljanja tzv. žutog tela ili žutog pigmenta. Ovaj proces traje oko 7 dana, tokom kojih je lučenje FSH i LH hormona smanjeno, ali LH hormon nastavlja da utiče na rast nivoa estrogena i progesterona u krvi. Ova dva hormona sada podstiču stvaranje gustog sloja krvnih sudova na zidovima materice, da bi u slučaju trudnoće na njih mogla da se pričvrsti oplođena jajna ćelija. Ukoliko dođe do trudnoće, iz ovog sloja krvnih sudova nastaje posteljica, a ako jajna ćelija ostane neoplođena, žuto telo propada.

U isto vreme, počinje da opada i nivo estrogena i progesterona, što hipotalamusu daje signal da započne sa novim menstrualnim ciklusom. Budući da je u ovoj fazi količina progesterona na najvišem nivou, dolazi do pojačane nadutosti i zadržavanja vode u organizmu, ali i većih promena raspoloženja i povećane potrebe za hranom. Svi ovi simptomi poznatiji su kao predmenstualni sindrom.

Lutealna faza traje od 12 do 16 dana. Da bi se ublažile tegobe izazvane PMS-om, ženama se preporučuje redovna fizička aktivnost, kao i ishrana bogata magnezijumom i vitaminima B kompleksa, te konzumiranje namirnica bogatih vlaknima (voće i povrće).

  1. Menstrualni ciklus je faza u kojoj dolazi do krvarenja. Ono može trajati najmanje 2 dana, ali u najvećem broju slučajeva traje od 5 do 7 dana. Tokom trajanja menstruacije nivo estrogena, zadužeog za pojavu ciklusa u pubertetu i stvaranje jajnih ćelija, je najniži. Krvarenjem se zapravo izbacuje sluzokoža materice na kojoj je u lutealnoj fazi došlo do formiranja sloja krvnih sudova, kao i neoplođene, odnosno odumrle jajne ćelija iz prethodnog ciklusa.

Tokom trajanja menstruacije, prosečan gubitak krvi kreće se od 30 do 80 mililitara. Međutim, kod određenog broja žena dešava se da količina krvi premaši ovaj prosek, što može ukazati na menoragiju, odnosno poremećaj prilikom koga dolazi do obilnijih odliva. U tom slučaju, ženama se savetuje odlazak kod ginekologa radi utvrđivanja uzroka i ublažavanja tegoba.

Uredan menstrualni ciklus pokazatelj je optimalnog reproduktivnog zdravlja žene. Pri tome, blaga odstupanja u trajanju samog ciklusa i njegovih faza potpuno su prirodna i zavise od brojnih faktora poput načina ishrane, fizičke aktivnosti, životnih navika ili stresa.

Ipak, sve su češći slučajevi kada zbog hormonskog disbalansa kod žena dolazi i do izraženijih poremećaja u menstrualnom ciklusu. Zbog toga je briga o reproduktivnom zdravlju, koja uključuje usvajanje zdravih životnih navika i redovne ginekološke kontrole, najbolji način za sprečavanje ozbiljnijih posledica nepravilnog rada hormona, poput pojave sindroma policističnih jajnika ili problema sa začećem.

Uticaj hormona štitne žlezde na plodnost

q9rrx9qagz

Kada se žena suoči sa nemogućnošću začeća, u nezaobilazni „ritual“ koji je očekuje svakako spada i proces otkrivanja potencijalnih uzroka koji utiču na probleme sa plodnošću. U najvećem broju slučajeva, ispostavi se da su glavni „krivci“ za ovo stanje poremećaji u radu hormona – bilo da je reč o nepravilnom lučenju estrogena ili hroničnog stanja poput pojave sindroma policističnih jajnika.

Jedan od testova na osnovu koga se utvrđuju uzroci steriliteta podrazumeva i proveru nivoa hormona koje proizvodi štitna žlezda, odnosno tireoidea. Ova žlezda leptirastog oblika smeštena je u grkljanu, i odgovorna je za lučenje niza hormona koji regulišu metabolizam. Njihov optimalni nivo utiče na funkciju kardiovaskularnog i respiratornog sistema i organa za varenje, ali veliki značaj imaju i za pravilan rad polnih hormona. Upravo zbog uticaja na reproduktivni sistem i normalnu funkciju jajnika kod žena, problemi sa radom štitne žlezde mogu predstavljati i jedan od potencijalnih uzroka steriliteta.

Procenjuje se da nepravilnosti u funkcionisanju štitne žlezde pripadaju najčešćim endokrinološkim poremećajima, a podaci pokazuju da su žene u većem riziku budući da obolevaju čak 5 do 10 puta češće od muškaraca. Zato je nemogućnost ostanka u drugom stanju jedan od signala za posetu lekaru i proveru nivoa hormona koji se luče u tireoidei.

Veza između steriliteta i nepravilnog rada štitnjače

Dva najvažnija hormona koja nastaju u štitnoj žlezdi su trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Njihov rad reguliše treći hormon koji se luči u hipofizi, a naziva se tireostimulišući hormon (TSH). Od sva tri hormona, najvažniju ulogu u pravilnom funkcionisanju metabolizma ima hormon T4, pošto se iz njega luči i veći deo T3 hormona.

U idealnom slučaju, lučenje oba hormona je dobro usklađeno – međutim, problem se javlja kada štitna žlezda proizvodi previše ili premalo tiroksina. Na taj način remeti se i rad same štitne žlezde; tačnije, njena funkcija postaje pojačana ili smanjena, a u zavisnosti od toga dolazi do ubrzavanja ili usporavanja metabolizma. Nepravilnost u radu štitnjače izaziva niz sipmtoma koji, ukoliko se na njih ne reaguje pravovremeno, mogu dovesti i do ozbiljnijih komplikacija.

Kada štitna žlezda ima pojačanu funkciju, dolazi do stanja koje se naziva hipertireoza. Pored simptoma koji uključuju nepravilan ili ubrzan rad srca, drhtavicu, umor, malaksalost, ali i pojačanu nervozu i promene raspoloženja, ovo stanje često uzrokuje i poremećaje u ovulaciji. Oni se najčešće ispoljavaju kroz neredovan (najčešće produžen) menstrualni ciklus i probleme sa začećem, a kod žena koje su u drugom stanju i pritom pate od hipertireoze, javlja se povećan rizik od spontanog pobačaja.

S druge strane, smanjena funkcija štitne žlezde, odnosno hipotireoza, dovodi do simptoma poput gubitka apetita, bolova u mišićima, depresije i letargije. Sem toga, hipotireoza kod žena može izazvati i dodatne tegobe kao što su slaba menstrualna krvarenja i izostanak ciklusa ili pak, pojava obilnih menstruacija. Čak i ukoliko su ciklusi redovni, postoji šansa da dođe do pojave neplodnosti.

Ono što je karakteristično za smanjenu funkciju štitnjače jeste povećanje nivoa prolaktina, hormona koji podstiče stvaranje majčinog mleka. Takođe, mogu se javiti i neregularnosti u luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa, odnosno periodu koji traje od ovulacije do početka menstruacije. Naime, normalno je da ova faza traje od 12 do 16 dana, tokom kojih dolazi do povećanja nivoa estrogena i progesterona. Međutim, kod žena koje imaju hipotireozu, dešava se da ona traje i manje od 10 dana, što direktno remeti ovulaciju i na taj način negativno utiče na plodnost.

U slučaju da do trudnoće ipak dođe, mogu se pojaviti komplikacije u vidu povećanog rizika za gubitak ploda. Pošto se tokom trudnoće metabolizam ubrzava, štitna žlezda kojoj je smanjena funkcija ne može da isprati ove metaboličke promene, zbog čega dolazi do potencijalnih problema sa održavanjem trudnoće.

Osim toga, ukoliko se ne leči, hipotireoza može uzrokovati dugoročne probleme sa štitnom žlezdom kod majke, a s obzirom na to da su tiroidni hormoni važni i za razvoj nervnog sistema bebe, od posebnog je značaja njihovo redovno kontrolisanje i pravovremena reakcija u slučaju pojave nekih od simptoma.

Dijagnoza i terapija u slučajevima hipo i hipertireoze

Jedan od razloga zbog koga je važno redovno proveravati funkciju štitne žlezde jeste i taj što, u zavisnosti od ozbiljnosti neravnoteže hormona, simptomi mogu biti vrlo blagi, a sam poremećaj rada štitnjače može ostati godinama neotkriven. Pri tome, postavljanje odgovarajuće dijagnoze radi se putem provere nivoa TSH, T3 i T4 hormona u krvi, a ukoliko je neophodno, obavlja se i ultrazvučni pregled vrata.

U zavisnosti od toga da li je funkcija tireoidee pojačana ili smanjena, određuje se i odgovarajuća terapija. U slučaju hipertireoze, uvode se tzv. antitireoidni lekovi i radioaktivni jod, čija primena utiče na smanjivanje lučenja hormona štitnjače.

S druge strane, hipotireoza se leči uvođenjem hormonske terapije radi postizanja optimalnog nivoa hormona u organizmu. Na taj način se, između ostalog, regulišu i problemi sa menstrualnim ciklusom.

Budući da je jedan od uzroka hipotireoze i nedostatak joda, minerala od vitalnog značaja za plodnost i začeće, lekar može preporučiti suplemente joda kao dodatak ishrani. Kao korisni u uspostavljanju optimalnog nivoa hormona štitne žlezde pokazali su se i suplementi na bazi peruanske make, koji mogu pomoći i u ublažavanju simptoma izazvanih njenom nepravilnom funkcijom.

Page 3 of 8
1 2 3 4 5 8