Ukoliko mestruacija izostane, trudnoća ne mora biti jedini razlog

Kada se desi da mesečni ciklus izostane, prvo na šta većina žena uglavnom posumnja jeste mogućnost da su ostale u drugom stanju. Ukoliko test na trudnoću pokaže negativne rezultate, izostanak menstruacije najčešće se pripisuje stresu ili potencijalnom hormonskom disbalansu. S druge strane, čak i kada je trudnoća u potpunosti isključena, situacije u kojima jednom ili dva puta godišnje ne dođe do ovulacije zapravo su vrlo česte.

U najvećem broju slučajeva, ciklus se nakon toga u potpunosti vraća u normalu, te njegov izostanak tada ne mora predstavljati razlog za brigu. Međutim, ukoliko se desi da krvarenje tokom više meseci uporno izostaje, postoji verovatnoća da se radi o stanju koje se naziva amenoreja.

Najjednostavnije rečeno, amenoreja predstavlja izostanak menstualnog ciklusa koji traje duže od 3, odnosno 6 meseci. U zavisnosti od životnog doba u kome se javlja, amenoreja se može podeliti na primarnu i sekundarnu.

O primarnoj amenoreji govorimo kada se menstruacija kod devojčica ne javi do 16. ili najkasnije 18. godine života. Uzrok tome najčešće je kasniji ulazak u pubertet, odnosno nešto sporije polno sazrevanje, dok se u ređim slučajevima može raditi i o ozbiljnijem hormonskom poremećaju. Takođe, ovakav „odloženi“ početak ciklusa ponekad se javlja kod izuzetno mršavih devojčica, ili onih koje se bave nekim zahtevnijim aktivnostima poput baleta ili intenzivnijih fizičkih treninga.

S druge strane, sekundarna amenoreja dijagnostikuje se kod žena koje su pre višemesečnog izostanka krvarenja imale manje-više regularne i uredne menstruacije. Kada je žena u potpunosti sigurna da uzrok izostanka ciklusa nije trudnoća, odlazak kod ginekologa može se odložiti na najviše 3 do 6 meseci. Međutim, ukoliko se ni nakon tog perioda ciklus ponovo ne uspostavi, potrebno je obaviti ginekološki pregled i utvrditi zbog čega je do njegovog izostanka došlo.

Koji su glavni uzroci potpunog gubitka ciklusa?

Iznenadne promene životnih ili prehrambenih navika, veliki fizički napor ili doživljaj jakog emotivnog stresa vrlo često umeju da „zbune“ naše hormone i poremete njihove nivoe u telu. Razlozi za izostanak menstruacije mogu biti brojni, a evo koji od njih su i najčešći:

  • Menopauza

Kod žena koje se bliže menopauzi, prestanak krvarenja svakako spada u njene najočiglednije simptome i smatra se potpuno normalnim. Ukoliko, pak, ciklus počne izostajati pre 50. godine života, postoji mogućnost da se radi i o pojavi preuranjene menopauze.

  • Nagla promena ustaljenog bioritma

U trenucima kada se bioritam „prisilno“ izmeni (na primer, u slučajevima rada po smenama), to ponekad može predstavljati veliki šok za organizam. Naši hormoni takođe rade „po smenama“ – neki se u većoj meri luče tokom dana, a drugi preko noći, i zbog toga nagla promena ustaljenog bioritma može uticati na promene u njihovoj proizvodnji. Iako ovaj uticaj najpre zavisi od gena, te mu nisu sve žene podložne u istoj meri, jedna od njegovih posledica može biti i potpuni izostanak ciklusa.

  • Nagle promene telesne težine

Nekoliko kilograma više ili manje teško da će u većoj meri uticati na organizam. Ipak, ukoliko do nagle promene u telesnoj težini dođe u vrlo kratkom vremenskom periodu, to može poremetiti rad hormona i, u nekim slučajevima, izazvati gubitak ciklusa. Sem toga, poznato je da do izostanka krvarenja mogu dovesti i ozbiljnija stanja poput anoreksije (ekstremne mršavosti) ili preterane gojaznosti.

  • Stres

Kada naš organizam doživi neki stres (bilo da je on psihički, emotivni ili uslovljen, recimo, promenom životne sredine), njegova prirodna reakcija jeste da pokuša da se odbrani. To će učiniti pojačanim lučenjem prolaktina, hormona koji reguliše telesnu težinu. Ipak, visok nivo ovog hormona u krvi negativno utiče na ovulaciju i menstrualni ciklus, što može dovesti i do njihovog potpunog izostanka.

  • Hormonski poremećaji

Amenoreja se u nekim slučajevima javlja i zbog hormonskog disbalansa. Poremećaji u radu štitne žezde, stanja poput dijabetesa i insulinske rezistencije, ali i nepravilno funkcionisanje jajnika – sve ovo mogu biti potencijalni uzroci amenoreje. Isto tako, na nivo hormona u organizmu mogu uticati i pojedini lekovi poput oralnih kontraceptivnih pilula, a izostanak ciklusa može ukazivati i na pojavu sindroma policističnih jajnika, kao i cisti ili tumora na reproduktivnim organima.

Dijagnoza i lečenje amenoreje

Iako potpuni gubitak menstruacije retko ukazuje na neke ozbiljnije bolesti, ginekološki pregled je neophodan najpre da bi se odredili njegovi tačni uzroci, a zatim i ponovo uspostavio redovan ciklus. Ginekolog će najpre utvrditi da li je na reproduktivnim organima došlo do nekih promena koje ukazuju na poremećaj lučenja polnih hormona (miomi, ciste ili tumori). Ukoliko to nije slučaj, u dijagnostici se primenjuje tzv. gestagenski test, odnosno prepisuju se preparati na bazi hormona progesterona. Cilj primene ovih lekova jeste da se ponovo pokuša uspostaviti ciklus, a u slučaju da se menstruacija ni nakon toga ne pojavi, usledeće laboratorijske analize nivoa hormona u telu.

Budući da je gubitak menstruacije najčešće posledica hormonskog disbalansa, u lečenju će se primenjivati i odgovarajuća hormonska terapija. Ukoliko je amenoreja izazvana pojavom nekih drugih bolesti (poput, na primer, dijabetesa ili karcinoma reproduktivnih organa), tretman će uključivati lečenje primarnih uzroka. Ono što je važno napomenuti jeste da svaki od uzroka amenoreje može dovesti i do otežanog zatrudnjivanja i problema sa sterilitetom, te se ženama savetuje da ne zapostavljaju redovne ginekološke preglede, ali i da usvajanjem zdravih životnih navika utiču na brigu o svom reproduktivnom zdravlju.

Kako vas telo upozorava na pojavu preuranjene menopauze?

Neredovna menstrualna krvarenja i kašnjenje ciklusa, preznojavanje usled napada toplotnih valova i neuobičajene promene u raspoloženju samo su neki od znakova koji ukazuju na to da žena polako ulazi u period menopauze. Ukoliko se ovi simptomi jave oko 50. godine života ili kasnije, nema suviše razloga za brigu. Međutim, problem nastaje kada se oni počnu primećivati godinama pre nego što je to uobičajeno.

Pojedina istraživanja pokazuju da se oko 6 procenata žena suočava sa stanjem poznatim kao preuranjena menopauza, odnosno perimenopauza. Njeni simptomi identični su kao kod „normalne” menopauze, s tom razlikom što se javljaju pre 40. godine života. Iako je relativno česta, ova pojava u gotovo 90% slučajeva nema poznati uzrok nastanka, dok se u ostalih desetak procenata njeni uzroci pripisuju kombinaciji genetskih faktora i nekvalitetnog životnog stila. Takođe, u perimenopauzi se mogu javiti i povremene ovulacije (što u menopauzi nije slučaj), pri čemu u 8 do 10% slučajeva postoji i šansa za začeće.

Kako prepoznati perimenopauzu?

Jedna od karakteristika preuranjene menopauze je u tome što se razvija postupno i tokom niza godina, tako da simptomi ponekad mogu biti vrlo blagi i teško uočljivi. Ovo stanje praćeno je ranim prestankom funkcije jajnika, što se može manifestovati na dva načina: smanjenim lučenjem hormona koji regulišu ovulaciju ili prestankom proizvodnje jajnih ćelija.

Budući da do gašenja funkcije jajnika može doći u  periodu između 18. i 40. godine života, to je i glavni razlog zbog koga simptomi perimenopauze nisu uvek toliko izraženi. Osim prevremenog gubljenja menstrualnog ciklusa, mogu se javiti i neki od sledećih znakova:

  • Suvoća i smanjena fleksibilnost vagine
  • Emocionalne promene poput pojačane nervoze i neraspoloženja
  • Glavobolje, nesanica i lupanje srca
  • Smanjenje seksualnog nagona

Takođe, kod nekih žena može doći i do pojačane osetljivosti i suvoće kože, gubitka koncentracije i poteškoća sa pamćenjem, kao i bolova u zglobovima i sklonosti ka dobijanju na težini.

Ono što je zajedničko ovim simptomima jeste što nastaju kao posledica niskog nivoa estrogena. U isto vreme, organizam pokušava da dodatno stimuliše rad jajnika, te dolazi do pojačanog lučenja folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg (LH) hormona. Zbog toga je provera nivoa ova tri hormona ključna u dijagnostifikovanju perimenopauze, ali i isključivanju nekih drugih stanja poput sindroma policističnih jajnika, problema u radu štitne žlezde ili pak trudnoće.

Najčešći uzroci preuranjene menopauze

Velikim delom se kao uzročnik perimenopauze navodi nezdrav životi stil, odnosno neadekvatna ishrana, stres i loše navike poput pušenja. Upravo se nikotin smatra posebno opasnim, pošto utiče na rad hormona smanjujući proizvodnju estrogena. Zbog toga žene koje konzumiraju cigarete mogu osetiti znakove perimenopauze čak i do 9 godina pre uobičajenog proseka. Takođe, pojedini stručnjaci smatraju da normalan rad hormona remete i hemijska jedinjenja koja se nalaze u kozmetičkim preparatima. Iz tog razloga, ni njihova uloga u pojavi perimenopauze nije potpunosti isključena.

Pored toga, na preuranjen prestanak ciklusa utiču i genetski faktori, jer se rizici povećavaju ukoliko ga je doživeo još neko od ženskih članova porodice. Određena zdravstvena stanja poput hipotireoze (smanjenja funkcije štitne žlezde) ili lupusa (hronične autoimune bolesti u kojoj imunitet greškom napada sopstvene ćelije) takođe mogu izazvati perimenopauzu, dok se ovo stanje može javiti i kod žena koje su bile podvrgnute veštačkoj oplodnji ili lečenju malignih bolesti metodama koje uključuju primenu hemoterapije ili radioterapije.

Zdravstveni rizici i načini lečenja perimenopauze

Poznato je da potpuni prestanak ciklusa kod žena dovodi do povećanih rizika po njeno celokupno zdravstveno stanje. Prestanak funkcije jajnika i gubitak estrogena direktno su povezani sa većom izloženošću od nastanka hroničnih srčanih bolesti i osteoporoze, ali i malignih oboljenja poput karcinoma jajnika, dojke ili debelog creva.

Isto se dešava i u slučaju perimenopauze, samo mnogo ranije – naime, žene sa ovom dijagnozom ostaju bez zaštitnih prednosti estrogena tokom većeg dela života. Takođe, zbog postepenog gubljenja funkcije celokupnog reproduktivnog sistema, preuranjena menopauza nosi i rizik od pojave problema sa plodnošću, što može predstavljati dodatnu poteškoću kod žena koje žele da ostvare potomstvo.

Iako se kvalitet reproduktivnog zdravlja može poboljšati usvajanjem zdravih životnih navika, smatra se da prevremenu pojavu menopauze nije moguće sprečiti. Njene posledice i rizici po zdravlje ublažavaju se primenom hormonske terapije, kojom se najpre uspostavlja ravnoteža nivoa estrogena i progesterona. U ovom slučaju, hormonska terapija se uvodi kao preventiva u sprečavanju pojave hroničnih bolesti, dok će se kod žena koje planiraju začeće primeniti i odgovarajuće metode potpomognute oplodnje.

Još jedan način na koji se mogu ublažiti simptomi preuranjene menopauze jeste i briga o dovoljnom unosu vitamina B6 i B12. U pojedinim slučajevima, njihov nedostatak može uzrokovati pojavu depresivnog raspoloženja, nesanice, lupanja srca ili nervoze. Ovi simptomi se često povezuju sa smanjenim nivoom serotonina (hormona koji reguliše raspoloženje), a vitamini B6 i B12, koji pozitivno utiču na njegovo lučenje, od velikog su značaja za pravilno funkcionisanje celokupnog nervnog sistema. Osim toga, B vitamini pomažu u slučajevima hroničnog osećaja umora ili sklonosti ka debljanju. Zato se ženama u perimenopauzi savetuje da prilagode način ishrane potrebama organizma, i konzumiranjem odgovarajućih namirnica ili dodataka ishrani, svom telu obezbede dovoljne količine vitamina B kompleksa.

Saveti za pravilnu ishranu u trudnoći

hj8m7luvlt

Od trenutka kada sazna da je u drugom stanju, pa sve do porođaja, jedna od najvažnijih briga žene jeste da na svet donese zdravu bebu. Zbog toga se pravilna ishrana u trudnoći ističe kao osnovni faktor koji utiče na pravilan rast i razvoj bebe, ali i na celokupno zdravlje buduće majke. Potrebe organizma za hranljivim sastojcima se u trudnoći povećavaju, a žene neretko čuju i savet da sada treba da „jedu za dvoje”.

Međutim, uprkos potrebi za većom količinom hrane, ono što je još važnije jeste kvalitet namirnica i ravnomeran unos hranljivih materija. Zbog ubrzavanja metabolizma, ženama je tokom trudnoće na dnevnom nivou potrebno od od 300 do 500 kalorija više. Da bi se na najbolji način obezbedio unos svih korisnih materija, količina hrane treba da sadrži dovoljno proteina, belančevina, vitamina i minerala, što se postiže ravnomernim unošenjem svih grupa namirnica.

Žitarice i hleb

Osnovna grupa namirnica koja bi trebalo da bude uključena u ishranu trudnica jesu proizvodi od žitarica, u koje spadaju mekinje, kukuruz, testo, riža i musli. Osim što predstavljaju važan izvor vlakana i vitamina, žitarice će vas i zasititi. Savet je da koristite proizvode od integralnog brašna, dok je beli hleb najbolje izbegavati.

Dnevni unos žitarica trebalo bi da iznosi do 6 jedinica. Mera za jednu jedinicu bila bi kriška hleba, trećina šolje kuvanog pirinča ili pola šolje kuvanih žitarica ili testenina.

Mleko i mlečni proizvodi

Konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda izuzetno je važno, jer unos kalcijuma u trudnoći doprinosi razvoju koštanog sistema bebe. Pritom, najbolje bi bilo koristiti niskokalorične proizvode poput nemasnih jogurta i sireva ili obranog mleka.

Da biste kalcijum, ali i druge hranljive sastojke obezbedile u dovoljnim količinama, preporučuje se da dnevno konzumirate 3 do 4 jedinice namirnica iz ove grupe. Jedna jedinica predstavljala bi šolju mleka ili jogurta, odnosno 2 šolje nemasnog sira.

Voće i povrće

U ishrani trudnica trebalo bi da dominira sveže voće i povrće, i to najviše ono koje sadrži gvožđe, proteine i vitamin C. Zato se najviše preporučuje unos zelenog lisnatog povrća poput brokolija, karfiola, spanaća ili zelene salate, ali i mahunarki, koštunjavih plodova voća i citrusa.

Da bi se sačuvalo što više hranljivih materija, savet je da ga jedete sirovo. Ukoliko ga termički obrađujete, neka to bude kuvanje na pari i u manjoj količini vode. Trudnicama je potrebno najmanje 5 jedinica različitog voća i povrća dnevno, a mera za jednu jedinicu u ovom slučaju bio bi jedan plod ili jedna šolja sirovog povrća ili voća, odnosno pola šolje kuvanog povrća.

Meso i riba

Ova grupa namirnica važna je zbog obezbeđivanja dovoljne količine gvožđa i omega 3 i 6 masnih kiselina. Pri tome, trebalo bi konzumirati meso sa niskim udelom masnoće poput nemasne svinjetine ili junetine, a najbolji izbor bilo bi kvalitetno živinsko meso. U jednom obroku dovoljno je da se nađe do 100 grama mesa, dok je ribu poželjno konzumirati najmanje jednom nedeljno.

A osim upotrebe namirnica bogatih hranljivim sastojcima, u trudnoći bi trebalo obratiti pažnju i na dovoljan unos tečnosti. Dehidratacija je kod trudnica posebno opasna jer može dovesti do telesne slabosti, nesvestice ili pojačane uznemirenosti. Budući da od količine vode u organizmu zavisi i pravilno snabdevanje fetusa hranljivim sastojcima, njen nedostatak može ugroziti i rast i razvoj bebe.

Zato se savetuje unošenje najmanje 8 čaša vode dnevno, s tim da su u letnjem periodu potrebe za tečnošću povećane. Dovoljna količina tečnosti može se obezbediti i konzumiranjem svežih voćnih sokova ili blagih prirodnih čajeva, dok bi veštački zaslađene, gazirane i kofeinske napitke, kao i alkohol, trebalo izbegavati.

Smanjite unos „praznih” kalorija i ojačajte krvnu sliku

Iako se u trudnoći ponekad javlja pojačana želja za specifičnom vrstom hrane, treba biti oprezan prilikom unosa namirnica koje sadrže previše šećera i masti. Budući da zbog velike količine kalorija mogu dovesti do nakupljanja viška kilograma, savet trudnicama je da smanje konzumiranje pečene hrane, visokokaloričnih namaza, kao i peciva, kolača i nezdravih grickalica. Mnogo zdraviji izbor bili bi orašasti plodovi koji, osim što sadrže zdrave masti i omega 3 I 6 masne kiseline, organizmu daju i neophodnu energiju.

Osim toga, ne preporučuje se ni upotreba sirovih plodova mora (ostrige ili suši), kao ni namirnica od živih jaja poput domaćeg majoneza. Meso, riba i jaja moraju biti dobro termički obrađeni da bi se izbegao rizik od zaraze salmonelom, a voće, povrće i salate pre upotrebe treba pažljivo i temeljno oprati. Na spisku „za izbegavati” nalazi se i preterano začinjena hrana, kao i industrijski obrađene namirnice bogate veštačkim dodacima.

A osim raznovrsne i izbalansirane ishrane, u trudnoći je posebno važno voditi računa i o unosu folne kiseline i gvožđa. Poznato je da nedostatak gvožđa dovodi do malokrvnosti, što je relativno česta pojava među trudnicama. S druge strane, folna kiselina, osim što pomaže u borbi protiv anemije, važna je i za pravilan razvoj koštanog i nervnog sistema bebe. Potreba za ovim vitaminom u trudnoći dodatno se povećava, te je budućim majkama neophodno do 400 mikrograma folne kiseline dnevno. Iako se nalazi u proizvodima od celih zrna žitarica, mahunarkama i lisnatom povrću, ovu količinu nije moguće obezbediti isključivo putem namirnica. Zbog toga se u ishranu trudnica uvode i odgovarajući suplementi, a preporučuje se da se sa njihovom upotrebom počne još pre planiranja začeća.

Takođe, potrebe za hranljivim sastojcima i dodacima ishrani mogu zavisiti i od godina starosti, telesne građe i individualnog metabolizma žene. Stoga je savet da se najpre konsultujete sa vašim lekarom, te u skladu sa njegovim preporukama i način ishrane prilagodite svojim potrebama.

Najčešći razlozi zbog kojih trudnoća izostaje

u1qdq3v7qa

Rođenje deteta svakako predstavlja najradosniji događaj u životu svih parova koji priželjkuju proširenje porodice. Zbog toga žene koje uveliko planiraju začeće uglavnom već znaju i šta je sve neophodno da bi svoje telo pripremile za trudnoću. Ono što se, međutim, vrlo često dešava, jeste da pokušaji zatrudnjivanja iznova rezultuju neuspehom. U situacijama kada ni nakon godinu dana pokušavanja ne dođe do začeća, parovi počinju da se suočavaju sa mogućnošču da je najverovatniji uzrok tome problem sa sterilitetom.

Tada najpre započinje proces otkrivanja potencijalnih razloga za pojavu neplodnosti, a kod žena se najčešće ispostavi da je otežano začeće povezano sa nepravilnim radom hormona. Ipak, poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju mogu izazvati i brojni drugi činioci.

Jedan od njih je i taj što se trudnoća odlaže, odnosno žene se na rađanje odlučuju u sve kasnijim godinama. Pri tome, šanse za začeće smanjuju nakon 35. godine života, a razlog tome je ubrzani gubitak broja jajnih ćelija i njihovo starenje. Takođe, jajne ćelije tokom godina gube i na kvalitetu, a ukoliko do trudnoće i dođe, javlja se povećani rizik od spontanog pobačaja.

S druge strane, sa poteškoćama pri začeću se suočava i sve veći broj mlađih žena. Ponekad se iza toga kriju razlozi fiziološke prirode, ali i potencijalna oštećenja na reproduktivnim organima. Tako u nekim slučajevima do neplodnosti dolazi zbog pojave anomalija na materici, koje mogu biti urođene ili izazvane nekim drugim faktorima (najčešće u slučaju hirurških zahvata). Osim što utiču na otežan razvoj ploda, ovakva stanja često dovode do poremećaja u lučenju vaginalnog sekreta u periodu ovulacije, zbog čega je prolazak spermatozoida kroz jajovode otežan.

Ovaj problem može se javiti i ukoliko postoji poremećaj funkcije samih jajovoda, koji se manifestuje njihovom nedovoljnom prohodnošću. Jajovode pre svega mogu oštetiti infekcije i upale reproduktivnih organa, uzrokovane seksualno prenosivim bolestima poput hlamidije ili gonoreje. Problemi sa funkcijom jajovoda nastaju i zbog vanmaterične trudnoće, ali i pojave izraslina na materici i u predelu male karlice. Najčešće su u pitanju miomi, odnosno dobroćudni tumori glatkih mišića materice koji remete njen normalan oblik i povezuju se sa neuspešnim ishodima trudnoće.

Osim nedovoljne prohodnosti jajovoda, otežano začeće može biti i posledica određenih poremećaja u ovulaciji. Do njih dolazi usled nepravilnog rada jajnika, kada se javlja i neravnoteža u nivou estrogena i progesterona. Ova dva hormona su ključna za pripremanje sluzokože materice za trudnoću, a jedan od uzroka njihove smanjene ili pojačane proizvodnje može biti nepravilna funkcija žutog tela, koje nastaje iz folikula jajnika nakon ovulacije i ima direktnu ulogu u njihovom lučenju.

Neredovne ovulacije ili njihov potpuni izostanak ukazuju na smanjen broj jajnih ćelija neophodnih za oplodnju, što se najpre manifestuje u vidu problema sa menstrualnim ciklusom. Zbog toga se ženama koje se suočavaju sa neregularnim ili obilnim krvarenjima savetuje da urade analizu nivoa reproduktivnih hormona. Osim toga, hormonski disbalans može biti signal i ozbiljnijih stanja, poput sindroma policističnih jajnika ili smetnji u radu štitne žlezde.

A jedno od oboljenja zbog koga trudnoća takođe može biti otežana jeste i endometrioza. Ona nastaje kada tkivo unutrašnjeg sloja materice (endometrijum) raste izvan nje. Iako uzrok ove pojave još uvek nije u potpunosti poznat, u praksi se pokazalo da je endometrioza vezana i za učestaliju pojavu steriliteta kod žena.

Uzroci otežanog zatrudnjivanja ponekad nisu toliko uočljivi

Iako je problem sa ostajanjem u drugom stanju u najvećoj meri povezan sa poremećajima u funkcionisanju reproduktivnog sistema, treba napomenuti da na neplodnost ponekad mogu uticati i određeni genetski faktori. Pokazalo se da pojedini parovi koji se suočavaju sa sterilitetom imaju poremećaje u građi i broju polnih hromozoma. Tako se, recimo, kod žena najčešće uočava nedostatak jednog polnog hromozoma (tzv. Tarnerov sindrom), dok se višak jednog polnog hromozoma (Klinefelterov sindrom) javlja kod muškaraca.

S druge strane, do neuspešnog začeća može doći i usled problema sa radom imunog sistema. Genetski uslovljene autoimune bolesti, koje se javljaju kada ćelije imuniteta greškom počinju da napadaju jedna drugu, dovode do smanjenja otpornosti organizma. Zbog toga se mogu javiti problemi prilikom održavanja trudnoće, pri čemu u nekim slučajevima dolazi i do odbacivanja ploda. Kao rizik prilikom zatrudnjivanja navodi se i genetska sklonost ka poremećajima zgrušavanja krvi (trombofilija), koji kao rezultat imaju nepravilan razvoj posteljice.

Ne bi trebalo zaboraviti da na sposobnost rađanja u velikoj meri utiču i loše životne navike. Konzumiranje alkohola i duvana, osim što šteti celokupnom zdravlju, ima negativan uticaj i na razvoj jajnih ćelija i uravnotežen menstrualni ciklus. Ukoliko se tome dodaju pojačan stres i nezdrava ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, nezdravim mastima i prerađenim šećerom, rizik za pojavu problema sa reproduktivnim zdravljem postaje još veći.

Isto tako, često se kao uzročnici neplodnosti navode i brojne otrovne materije iz čovekove neposredne okoline, poput pesticida u namirnicama ili štetnih hemijskih jedinjenja sa kojima svakodnevno dolazimo u dodir. Istraživanja pokazuju da se, recimo, zaposleni u fabrikama, tekstilnoj industriji ili salonima lepote suočavaju sa većim rizikom od pojave steriliteta upravo zbog svakodnevnog kontakta sa otrovnim supstancama koje negativno utiču na reproduktivne sposobnosti.

Kao što se može videti, faktori koji utiču na sposobnost začeća su brojni, te ne iznenađuje podatak da se gotovo svaka četvrta žena suočava sa problemom otežanog zatrudnjivanja. Međutim, važno je istaći da se rizici od nastanka steriliteta u velikoj meri mogu i ublažiti, i to prvenstveno brigom o reproduktivnom zdravlju. Sem toga, redovne kontrole i pridržavanje saveta lekara u slučaju pojave nekih od najčešćih ginekoloških problema, predstavljaju najbolji način za prevenciju neplodnosti i povećanje šanse za dobijanje željenog potomstva.

Šta se sve dešava u telu žene tokom menstrualnog ciklusa

Činjenica je da o menstrualnom ciklusu najviše razmišljamo kada dođe do krvarenja praćenog neprijatnim tegobama u vidu bolova, grčeva i nadutosti. Međutim, period krvarenja predstavlja samo jedan deo ciklusa tokom koga se u telu žene odvijaju različite promene uslovljene delovanjem hormona.

Kada nastupi krvarenje, to je ujedno i trenutak koji označava sam početak ciklusa, a on traje do početka sledeće menstruacije. Njegova normalna dužina kod većine žena je od 28 do 30 dana, i usled hormonskih promena koje ga „diktiraju“, može se podeliti u 4 faze:

  1. Folikularna faza (faza pre ovulacije)
  2. Ovulatorna faza
  3. Lutealna faza (faza nakon ovulacije)
  4. Menstrualni ciklus

Svaku od navedenih faza karakteriše promena nivoa određenih hormona zaduženih za regulisanje ciklusa. Hormoni koji upravljaju svim ovim fazama luče se u hipofizi, i to su LH (luteinizirajući) i FSH (folikostimulišući) hormon. Jednostavno rečeno, LH i FSH hormon regulišu lučenje hormona jajnika – estrogena i progesterona, dok ova dva polna hormona utiču na matericu, te je menstrualni ciklus praktično uslovljen cikličnim smenjivanjem nivoa svakog od ovih hormona.

A evo i kako to izgleda tokom svih faza ciklusa.

  1. U folikularnoj fazi, jajnici se pripremaju na oslobađanje jajne ćelije. Hipotalamus, zadužen za održavanje nivoa hormona u organizmu, najpre šalje signal hipofizi da započne sa lučenjem FSH hormona. On stimuliše folikule, odnosno male čaure na jajnicima, na razvijanje zrelih jajnih ćelija. Na ovaj proces utiče i estrogen, čije pojačano lučenje izaziva upravo FSH hormon, a zbog većeg nivoa estrogena i sazrevanja jajnih ćelija, hipotalamus i hipofiza počinju da luče i LH hormon.

Ceo ovaj proces traje od 10 do 14 dana, tokom kojih promene u nivou reproduktivnih hormona i istovremeno lučenje serotonina i endorfina u mozgu utiču i na blistav izgled i dobro raspoloženje žene.

  1. Ovulatorna faza predstavlja period u kome su šanse za začeće najveće. Nivo LH hormona, koji je počeo da se luči u prethodnoj fazi, uvećava se i do deset puta, čime se daje signal jajnicima da otpuste zrelu jajnu ćeliju. Do njenog otpuštanja dolazi nakon prskanja folikula jajnika, na šta utiče povećani nivo hormonske supstance koja se naziva prostaglandin. Gotovo odmah nakon što se jajna ćelija oslobodi i krene ka materici, nivoi LH hormona i prostaglandina naglo padaju.

Budući da su u ovoj fazi hormonalne promene najburnije, to može uticati i na pojavu određenih telesnih simptoma poput blagih bolova u predelu jajnika ili blagog krvarenja. Pojačano lučenje hormona utiče i na povećanje seksualne želje, ali i na promenu raspoloženja kod žena, zbog čega može doći do izraženije nervoze.

  1. Lutealna faza nastupa nakon izbacivanja zrele jajne ćelije iz folikula jajnika. U jajnicima tada dolazi do nakupljanja tzv. žutog tela ili žutog pigmenta. Ovaj proces traje oko 7 dana, tokom kojih je lučenje FSH i LH hormona smanjeno, ali LH hormon nastavlja da utiče na rast nivoa estrogena i progesterona u krvi. Ova dva hormona sada podstiču stvaranje gustog sloja krvnih sudova na zidovima materice, da bi u slučaju trudnoće na njih mogla da se pričvrsti oplođena jajna ćelija. Ukoliko dođe do trudnoće, iz ovog sloja krvnih sudova nastaje posteljica, a ako jajna ćelija ostane neoplođena, žuto telo propada.

U isto vreme, počinje da opada i nivo estrogena i progesterona, što hipotalamusu daje signal da započne sa novim menstrualnim ciklusom. Budući da je u ovoj fazi količina progesterona na najvišem nivou, dolazi do pojačane nadutosti i zadržavanja vode u organizmu, ali i većih promena raspoloženja i povećane potrebe za hranom. Svi ovi simptomi poznatiji su kao predmenstualni sindrom.

Lutealna faza traje od 12 do 16 dana. Da bi se ublažile tegobe izazvane PMS-om, ženama se preporučuje redovna fizička aktivnost, kao i ishrana bogata magnezijumom i vitaminima B kompleksa, te konzumiranje namirnica bogatih vlaknima (voće i povrće).

  1. Menstrualni ciklus je faza u kojoj dolazi do krvarenja. Ono može trajati najmanje 2 dana, ali u najvećem broju slučajeva traje od 5 do 7 dana. Tokom trajanja menstruacije nivo estrogena, zadužeog za pojavu ciklusa u pubertetu i stvaranje jajnih ćelija, je najniži. Krvarenjem se zapravo izbacuje sluzokoža materice na kojoj je u lutealnoj fazi došlo do formiranja sloja krvnih sudova, kao i neoplođene, odnosno odumrle jajne ćelija iz prethodnog ciklusa.

Tokom trajanja menstruacije, prosečan gubitak krvi kreće se od 30 do 80 mililitara. Međutim, kod određenog broja žena dešava se da količina krvi premaši ovaj prosek, što može ukazati na menoragiju, odnosno poremećaj prilikom koga dolazi do obilnijih odliva. U tom slučaju, ženama se savetuje odlazak kod ginekologa radi utvrđivanja uzroka i ublažavanja tegoba.

Uredan menstrualni ciklus pokazatelj je optimalnog reproduktivnog zdravlja žene. Pri tome, blaga odstupanja u trajanju samog ciklusa i njegovih faza potpuno su prirodna i zavise od brojnih faktora poput načina ishrane, fizičke aktivnosti, životnih navika ili stresa.

Ipak, sve su češći slučajevi kada zbog hormonskog disbalansa kod žena dolazi i do izraženijih poremećaja u menstrualnom ciklusu. Zbog toga je briga o reproduktivnom zdravlju, koja uključuje usvajanje zdravih životnih navika i redovne ginekološke kontrole, najbolji način za sprečavanje ozbiljnijih posledica nepravilnog rada hormona, poput pojave sindroma policističnih jajnika ili problema sa začećem.

Page 3 of 9
1 2 3 4 5 9