Marija je odrasla u malom gradu. Kao dete, pila je mnogo mleka i stalno je bila u pokretu. Nakon što je završila srednju školu, udala se i pronašla posao. Porodica i posao, prema njenim sopstvenim rečima, nisu joj ostavljali mnogo slobodnog vremena za vežbanje. Marija je u menopauzu ušla sa 48 godina. Kada je imala 76, uživala je u slobodnom vremenu i unucima. Dosta vremena provodila je u bašti koju je sama uređivala. Ali onda se jednog dana okliznula dok je bila u kuhinji i slomila je kuk. Nakon što se oporavila, bila joj je neophodna pomoć pri hodanju, a rad u bašti padao joj je sve teže. Marija ima osteoporozu, ali to nije znala dok se nije desio pad.
Osteoporoza je oboljenje koje slabi kosti do mere do koje ih čini lako lomljivim, a to se najčešće odnosi na kukove, kičmu i ručne zglobove. Osteoporoza se često naziva i „tihom bolešću“, zato što oni koji od nje boluju ne moraju primećivati ništa neobično sve dok se ne desi povreda koja dovede do preloma kosti. To je zato što je njen razvoj postepen.
Šta je osteoporoza?
U kostima se stalno dešavaju procesi, izazvani spoljašnjim i unutrašnjim faktorima. Kako bi naše telo očuvalo kosti snažnim, stare kosti se regerenerišu novom koštanom masom. Kada dospemo u četrdesete ili pedesete godine, ovaj proces se usporava.
Unutrašnjost kosti ima strukturu nalik na pčelinje saće. Kada je napadnuta osteoporozom, šupljikavost koštane mase se povećava, a sama koštana masa se smanjuje. I spoljašnji omotač oko kostiju postaje tanji, što sve skupa značajno oslabljuje kosti.
Osteoporoza značajno je češća kod žena, ali ona pogađa i muškarce. Kada je reč o ženama, ovo su najznačajniji faktori rizika za pojavu ovog oboljenja:
- Ako su ovo oboljenje imali drugi članovi porodice (majka, baka, tetka)
- Prelom kostiju u toku odraslog doba
- Odstranjeni jajnici nakon menopauze
- Hroničan nedostatak kalcijuma
- Duži period boravka u ležećem položaju
- Dugotrajno korišćenje određenih lekova
Rizik od osteoporoze povećava se sa godinama. U vreme menopauze, žene neko vreme ubrzano gube koštanu masu. Nakon toga, taj tempo se usporava, ali i dalje traje. Kod muškaraca je ovaj proces sporiji. Međutim, u dobi od 65 do 70 gofina, oba pola pojednakom brzinom gube koštanu masu.
Osteoporozi često prethodi osteopenija, koja predstavlja stanje u kom dolazi do smanjenja koštane mase. Tako je ona često prethodnik osteoporoze. Osnovna razlika između osteopenije i osteoporoze je ta što se osteopenija ne smatra bolešću, već pokazateljem rizika za prelom kostiju, dok je osteoporoza bolest koja zahteva lečenje.
Za neke ljude, prvih znak osteoporoze može biti prelom kosti do kog je došlo veoma lako ili smanjivanje visine. Srećom, ne moramo da čekamo da se ovi pokazatelji pojave, već mnogo ranije možemo, u konsultaciji sa lekarom, izmeriti svoju gustinu kostiju i tako saznati da li spadamo u rizičnu grupu ljudi koji obolevaju od osteoporoze.
Kao i kod mnogih stanja i oboljenja, tako se i osteoporoza može prevenirati, odnosno može se činiti mnogo toga kako bismo povećali šansu da do njenog javljanja ne dođe. Ovo je spisak stvari na koje je potrebno obratiti pažnju kako bi se povećala šansa da do osteoporoze ne dođe.
- Unos kalcijuma. Dovoljan unos kalcijuma tokom celog života može da pomogne u tome da nam kosti ostanu snažne i čvrste. Ženama starijim od 50 godina preporučuje se unos od 1.200 mg kalcijuma dnevno, dok ta brojka za muškarce iste starosne dobi iznosi 1.000 mg, a nakon 71. godine 1.200 mg. Najbolji način za unos kalcijuma u organizam je putem hrane koja je njime bogata, kao što su mlečni proizvodi, riba i neke vrste lisnatog povrća sa tamnim listovima. Međutim, dnevni unos više od 2.000 mg kalcijma može da ima neželjene efekte, pa stoga ne treba ni preterivati.
- Unos vitamina D. Telu je, kako bi apsorbovalo kalcijum, potreban vitamin D. Naša tela obično su sposobna samostalno da proizvode dovoljno vitamina D ukoliko smo, makar dva puta nedeljno, od 10 do 15 minuta izloženi sunčevoj svetlosti. Vitamin D možemo dobiti iz jaja, masnijih riba, žitarica i mleka koje je obogaćeno vitaminom D. Dnevni unos ovog vitamina za osobe između 51 i 70 godina je 600 IJ (internacionalnih jedinica), a za starije od 70 ovaj propisana doza iznosi 800 IJ. Isto kao i kod kalcijuma, previše vitamina D može dovesti do pojave neželjenih efekata. U ovom slučaju, gornja granica je 4.000 IJ. U slučaju da se kalcijum ili vitamin D, iz bilo kog razloga, ne mogu uzeti putem ishrane, to se može činiti korišćenjem dodataka pri ishrani.
- Fizička aktivnost. Redovnim upražnjavanjem fizičke aktivnosti jačaju se ne samo mišići, već i kosti. Vežbe prilagođene godinama i telesnoj konstituciji koje se izvode tri do četiri puta nedeljno odličan su način da se utiče na prevenciju osteoporoze. To se posebno odnosi na vežbe istezanja i ravnoteže. One podstiču pravilno telesno držanje i poboljšavaju spretnost, pa stoga mogu da spreče i padove koji mogu rezultovati prelomima kostiju.
- Lekovi. Upotreba nekih relativno rasprostranjenih lekova može oslabiti kosti. To se odnosi na steroidne lekove koji se zovu glukokortikoidi i koriste se sa lečenje artritisa i astme. Isto važi iza neke od lekova koji se koriste za epilepsiju, neke od lekova za spavanje, tretman endometrioze i citostatike. Previše aktivna tiroidna žlezda ili dugotrajna, odnosno prekomerna upotreba veštačkih tiroidnih hormona za hipotireozu može takođe uticati na gustinu kostiju. Ukoliko koristite neke od ovih lekova, konsultujte se sa svojim lekarom u vezi sa tim šta još možete učiniti kako biste zaštitili svoje kosti.
- Životni stil. Kao i kod mnogih drugih stanja i oboljenja, tako i u slučaju osteoporoze mnoge životne navike mogu uticati na njeno pojavljivanje. To se posebno odnosi na pušenje i konzumiranje alkohola. Osim toga, alkohol utiče na motoričke funkcije i može povećati rizik od pada. Zato je preporučljivo svesti ga na najmanju moguću meru, a što se tiče pušenja, ono nema nikakav pozitivan efekat na zdravlje i najbolje je u potpunosti prestati sa tom navikom.