Kako vas telo upozorava na pojavu preuranjene menopauze?

Neredovna menstrualna krvarenja i kašnjenje ciklusa, preznojavanje usled napada toplotnih valova i neuobičajene promene u raspoloženju samo su neki od znakova koji ukazuju na to da žena polako ulazi u period menopauze. Ukoliko se ovi simptomi jave oko 50. godine života ili kasnije, nema suviše razloga za brigu. Međutim, problem nastaje kada se oni počnu primećivati godinama pre nego što je to uobičajeno.

Pojedina istraživanja pokazuju da se oko 6 procenata žena suočava sa stanjem poznatim kao preuranjena menopauza, odnosno perimenopauza. Njeni simptomi identični su kao kod „normalne” menopauze, s tom razlikom što se javljaju pre 40. godine života. Iako je relativno česta, ova pojava u gotovo 90% slučajeva nema poznati uzrok nastanka, dok se u ostalih desetak procenata njeni uzroci pripisuju kombinaciji genetskih faktora i nekvalitetnog životnog stila. Takođe, u perimenopauzi se mogu javiti i povremene ovulacije (što u menopauzi nije slučaj), pri čemu u 8 do 10% slučajeva postoji i šansa za začeće.

Kako prepoznati perimenopauzu?

Jedna od karakteristika preuranjene menopauze je u tome što se razvija postupno i tokom niza godina, tako da simptomi ponekad mogu biti vrlo blagi i teško uočljivi. Ovo stanje praćeno je ranim prestankom funkcije jajnika, što se može manifestovati na dva načina: smanjenim lučenjem hormona koji regulišu ovulaciju ili prestankom proizvodnje jajnih ćelija.

Budući da do gašenja funkcije jajnika može doći u  periodu između 18. i 40. godine života, to je i glavni razlog zbog koga simptomi perimenopauze nisu uvek toliko izraženi. Osim prevremenog gubljenja menstrualnog ciklusa, mogu se javiti i neki od sledećih znakova:

  • Suvoća i smanjena fleksibilnost vagine
  • Emocionalne promene poput pojačane nervoze i neraspoloženja
  • Glavobolje, nesanica i lupanje srca
  • Smanjenje seksualnog nagona

Takođe, kod nekih žena može doći i do pojačane osetljivosti i suvoće kože, gubitka koncentracije i poteškoća sa pamćenjem, kao i bolova u zglobovima i sklonosti ka dobijanju na težini.

Ono što je zajedničko ovim simptomima jeste što nastaju kao posledica niskog nivoa estrogena. U isto vreme, organizam pokušava da dodatno stimuliše rad jajnika, te dolazi do pojačanog lučenja folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg (LH) hormona. Zbog toga je provera nivoa ova tri hormona ključna u dijagnostifikovanju perimenopauze, ali i isključivanju nekih drugih stanja poput sindroma policističnih jajnika, problema u radu štitne žlezde ili pak trudnoće.

Najčešći uzroci preuranjene menopauze

Velikim delom se kao uzročnik perimenopauze navodi nezdrav životi stil, odnosno neadekvatna ishrana, stres i loše navike poput pušenja. Upravo se nikotin smatra posebno opasnim, pošto utiče na rad hormona smanjujući proizvodnju estrogena. Zbog toga žene koje konzumiraju cigarete mogu osetiti znakove perimenopauze čak i do 9 godina pre uobičajenog proseka. Takođe, pojedini stručnjaci smatraju da normalan rad hormona remete i hemijska jedinjenja koja se nalaze u kozmetičkim preparatima. Iz tog razloga, ni njihova uloga u pojavi perimenopauze nije potpunosti isključena.

Pored toga, na preuranjen prestanak ciklusa utiču i genetski faktori, jer se rizici povećavaju ukoliko ga je doživeo još neko od ženskih članova porodice. Određena zdravstvena stanja poput hipotireoze (smanjenja funkcije štitne žlezde) ili lupusa (hronične autoimune bolesti u kojoj imunitet greškom napada sopstvene ćelije) takođe mogu izazvati perimenopauzu, dok se ovo stanje može javiti i kod žena koje su bile podvrgnute veštačkoj oplodnji ili lečenju malignih bolesti metodama koje uključuju primenu hemoterapije ili radioterapije.

Zdravstveni rizici i načini lečenja perimenopauze

Poznato je da potpuni prestanak ciklusa kod žena dovodi do povećanih rizika po njeno celokupno zdravstveno stanje. Prestanak funkcije jajnika i gubitak estrogena direktno su povezani sa većom izloženošću od nastanka hroničnih srčanih bolesti i osteoporoze, ali i malignih oboljenja poput karcinoma jajnika, dojke ili debelog creva.

Isto se dešava i u slučaju perimenopauze, samo mnogo ranije – naime, žene sa ovom dijagnozom ostaju bez zaštitnih prednosti estrogena tokom većeg dela života. Takođe, zbog postepenog gubljenja funkcije celokupnog reproduktivnog sistema, preuranjena menopauza nosi i rizik od pojave problema sa plodnošću, što može predstavljati dodatnu poteškoću kod žena koje žele da ostvare potomstvo.

Iako se kvalitet reproduktivnog zdravlja može poboljšati usvajanjem zdravih životnih navika, smatra se da prevremenu pojavu menopauze nije moguće sprečiti. Njene posledice i rizici po zdravlje ublažavaju se primenom hormonske terapije, kojom se najpre uspostavlja ravnoteža nivoa estrogena i progesterona. U ovom slučaju, hormonska terapija se uvodi kao preventiva u sprečavanju pojave hroničnih bolesti, dok će se kod žena koje planiraju začeće primeniti i odgovarajuće metode potpomognute oplodnje.

Još jedan način na koji se mogu ublažiti simptomi preuranjene menopauze jeste i briga o dovoljnom unosu vitamina B6 i B12. U pojedinim slučajevima, njihov nedostatak može uzrokovati pojavu depresivnog raspoloženja, nesanice, lupanja srca ili nervoze. Ovi simptomi se često povezuju sa smanjenim nivoom serotonina (hormona koji reguliše raspoloženje), a vitamini B6 i B12, koji pozitivno utiču na njegovo lučenje, od velikog su značaja za pravilno funkcionisanje celokupnog nervnog sistema. Osim toga, B vitamini pomažu u slučajevima hroničnog osećaja umora ili sklonosti ka debljanju. Zato se ženama u perimenopauzi savetuje da prilagode način ishrane potrebama organizma, i konzumiranjem odgovarajućih namirnica ili dodataka ishrani, svom telu obezbede dovoljne količine vitamina B kompleksa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *