Ciste u dojkama – bezazlene promene ili opravdan razlog za strah?

U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo učestalih kampanja čiji je cilj da ženama ukažu na važnost preventivnog pregleda i samopregleda dojki. Koliko je potreba za ovakvim kampanjama izražena, pokazuje i podatak da je karcinom dojke najčešća vrsta maligniteta koji pogađa žene.

I zaista, sve je više žena koje su, prema sopstvenom priznanju, sasvim slučajno otkrile promene u vidu čvorića na dojci. Nelagoda i osećaj uznemirenosti usled straha od raka teško da se u tim trenucima mogu izbeći, a poseta ginekologu koji će uraditi detaljniji pregled svakako je prvi naredni korak u takvoj situaciji.

Na sreću velikog broja žena i uprkos sasvim opravdanom strahu, rezultati takvih pregleda u najvećem broju slučajeva pokažu da su u pitanju – benigne ciste u dojkama. Ovo je veoma izražen problem kod žena u reproduktivnom periodu, a iako je njihova pojava moguća u bilo kom životnom dobu, istraživanja pokazuju da se najčešće javljaju nakon 30. godine života. Budući da pojava cisti u dojkama ponekad prolazi bez uočljivih simptoma, mnoge žene ovih promena zapravo nisu ni svesne. A šta su zapravo ciste u dojkama, i kako one nastaju?

Najkraće rečeno, ciste su strukture koje su pri dodiru uglavnom pokretne, glatke i meke. Najčešće su ispunjene tečnošću i, kao što je već pomenuto, za njih je specifično to što su u pitanju benigne izrasline. U dojkama može nastati samo jedna ili više ovakvih izraslina, a iako su uglavnom bezopasne i retko prelaze u karcinom, određena doza opreza uvek je neophodna.

Takođe, veličina cisti može da varira, te postoji gruba podela na mikrociste – koje se češće otkrivaju na ultrazvuku nego samopregledom, i na makrociste, koje su u prečniku veće od 2,5 cm. Postoji mogućnost da vremenom dođe do njihovog rasta, te tada mogu postati bolne i čvrste na dodir.

Iako često ne izazivaju simptome i spontano nestaju nakon menopauze, ciste u pojedinim slučajevima ipak mogu dovesti do pojave bolova i pojačane osetljivosti dojki na mestu gde su nastale. Sam uzrok njihovog nastajanja vezuje se za prekomeran razvoj žlezdastog tkiva u dojkama, što dovodi do blokade mlečnih kanalića, nakupljanja tečnosti a zatim i širenja tih kanalića na mestima blokade.

Ovo se dešava prvenstveno zbog osetljivosti tkiva dojki na uticaj polnih hormona koje luče jajnici. Pošto u periodu mesečnog ciklusa nivo hormona varira, dešava se da neki delovi tkiva ne uspevaju da isprate tu hormonsku aktivnost. Tada unutar tkiva dolazi do poremećaja i razvoja otoka, zbog čega se tkivo i taloži u mlečnim kanalićima i rezultira pojavom cisti.

Ono što je karakteristično jeste i da se veličina cisti u dojkama tokom ciklusa menja. One se često formiraju i nakon trudnoće, odnosno u periodu dojenja, kada je potreban i poseban oprez zbog mogućnosti razvoja mastitisa (upale tkiva dojki).

Takođe, iako su ozbiljnije komplikacije retke, u nekim slučajevima može doći do nastanka sekundarnih infekcija i formiranja gnojnih upala. Tada se bolovi pojačavaju, na mestu gde se cista nalazi javlja se crvenilo, a ovi neprijatni simptomi upale mogu biti praćeni i povišenom telesnom temperaturom.

Postavljanje dijagnoze i lečenje cisti u dojkama

Prvo što treba da učine žene koje u dojci naiđu promene u vidu čvorića, jeste da se obrate svom ginekologu radi detaljnijeg pregleda. Da bi se postavila tačna dijagnoza, lekar će načiniti ultrazvučni i/ili mamografski (rentgenski) pregled dojke, a ukoliko za tim postoji potreba, predlaže se i pregled kod onkologa.

Lečenje i terapija mogu izostati ukoliko ciste u dojci nisu velike, ali su zbog mogućnosti njihovog uvećanja neophodne redovne kontrole najmanje jednom godišnje. U slučaju većih promena, lekar može predložiti punkciju ciste (postupak kojim se iz ciste izvlači tečnost) radi analize i otklanjanja sumnje na malignitet, ali i ublažavanja bola i osećaja nelagodnosti u dojci.

Tada je važno pratiti dalji razvoj ciste, a u slučaju ponovnog nakupljanja tečnosti može se izvršiti njeno uklanjanje operativnim putem. Hirurška intervencija u ovom slučaju gotovo je rutinska, te se žene relativno brzo oporavljaju i vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima. Redovne kontrole i samopregledi savetuju se i nakon odstranjivanja cisti, budući da kod žena kojima je ustanovljen prekomeran razvoj žlezdastog tkiva postoji mogućnost njihovog ponovnog nastanka.

Može li se pojava cisti u dojkama sprečiti?

Osim specifične, žlezdaste strukture dojki, postoji još nekoliko faktora za koje se smatra da imaju uticaj na nastanak ovih benignih promena. To su najpre stres i nezdrav životni stil. Iako je pojavu cisti ponekad nemoguće sprečiti, najboljeg saveznika u preventivi i ublažavanju tegoba koje one mogu izazvati predstavlja upravo promena određenih životnih navika.

Tu se prvenstveno misli na korigovanje navika u ishrani, te se ženama preporučuje da izbegavaju prekomeran unos prerađenih ugljenih hidrata, šećera i masnoća iz namirnica životinjskog porekla. Alkohol i napitke bogate kofeinom najbolje je zameniti prirodnim čajevima, a veći unos vitamina C i E, kao i prirodnih oksidansa i omega-3 masnih kiselina može pomoći mnogim ženama koje se usled pojave cisti suočavaju sa neugodnim bolovima i osećajem probadanja u dojkama.

Takođe, u slučaju da dijagnoza već postoji, dobro bi bilo svakodnevno konzumirati zeleno lisnato povrće poput brokolija, karfiola, kupusa i kelja. Poznato je da ove namirnice sadrže sastojak po imenu infol-3-karbinol. Budući da dokazano smanjuje sposobnost vezivanja estrogena za tkivo dojke, ovaj sastojak predstavlja najboljeg saveznika u sprečavanju malignih oboljenja uzrokovanih delovanjem hormona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *