All posts by macaperuvian

Ešerihija koli i neplodnost

Prema nekim istraživanjima, neplodnost je problem koji  pogađa oko 15% parova u savremenom društvu. Postoji mnogo potencijalnih uzroka ovoga problema, a čini se da među njima značajan udeo imaju i urogenitalne infekcije.

Neplodnost se definiše kao nemogućnost para da začne i ostvari potomstvo nakon makar godinu dana stupanja u nezaštićene seksualne odnose. Neplodnost je kompleksan zdravstveni problem koji značajno utiče na kvalitet života i međusobne odnose u vezi.

Neki od faktora koji negativno utiču na reproduktivnu sposobnost su kongenitalni (urođeni) i hormonski poremećaji, životni stil i navike, uticaji okruženja i psihološka stanja. Svi ovi faktori mogu ugroziti normalno funkcionisanje reproduktivnog sistema. Pored toga, u mnogim slučajevima tačan uzrok neplodnosti ostaje nepoznat.

Polne bolesti poput gonoreje i hlamidije dovode do funkcionalnih izmena u tkivima genitalnog trakta, što može dovesti do smanjene plodnosti ili čak steriliteta u nekim slučajevima. Mnoge studije su pokazale da i česte bakterijske infekcije reproduktivnog trakta mogu ugroziti reproduktivne sposobnosti kod oba pola.

Bakterijska vaginoza

Iako nije na prvom mestu, ešerihija koli može biti uzročnik baktrijske vaginoze koja predstavlja čestu pojavu i vrlo lako može proći bez zapaženih simptoma. Neki od moguće prisutnih znakova su pojačan sekret i neprijatan miris. Tačni uzroci bakterijske vaginoze (BV) nisu do kraja razjašnjeni. Čini se da do nje dolazi kada štetne bakterije nadvladaju „korisne“ – one koje štite matericu od infekcije, ili kada dođe do poremećaja nivoa kiselosti unutar vagine.

  • Rizik za BV se povećava sa čestim vaginalnim seksom, naročito ako je u pitanju odnos sa novim partnerom ili sa više partnera.
  • Nekorištenje kondoma tokom seksa, te upotreba spirale kao kontraceptivnog sredstva takođe nose određeni rizik. Međutim, BV nije polno prenosiva bolest tako da i žene koje nisu seksualno aktivne mogu da je dobiju.
  • Ešerihija koli koja „nastanjuje“ rektum može izazvati BV ako se proširi na oblast vagine, zbog neadekvatne higijene.
  • Prekomerna upotreba kupki i drugih agresivnih higijenskih sredstava u predelu genitalija isto tako može biti faktor rizika jer narušava hemijski balans unutar vagine.
  • Vremenske prilike sa visokim temperaturama, oslabljen imunitet, nezdrava ishrana, duvan – mogu doprineti povećanom riziku za BV.

Trudnice sa bakterijskom vaginozom podložnije su spontanom pobačaju, prevremenom porođaju i smanjenoj telesnoj masi novorođenčeta. Studije pokazuju da je u oko 19% slučajeva neplodnosti, prisutna bakterijska vaginoza.

Tim danskih naučnika ispitao je vaginalne briseve pacijentkinja koje se spremaju za vantelesnu oplodnju. Ustanovili su da je skoro 28% žena imalo BV, sa povećanom koncentracijom Gardnerella vaginalis i/ili Atopobium vaginae bakterija.

Na kraju istraživanja, ukupno 84 od 130 žena podvrgnuto je proceduri vantelesne oplodnje. 35% je ostvarilo trudnoću nakon VTO, od čega samo 9% onih za koje je prethodno ustanovljeno da imaju povišen nivo bakterija. Zbog toga, zaključak istraživanja je glasio: „Abnormalna vaginalna mikrobiota (fiziološka mikroflora) može negativno uticati na stopu uspešnosti trudnoće kod VTO pacijenata. Ako se negativna korelacija između abnormalne vaginalne mikrobiote i stope uspešnosti VTO potvrdi, pacijenti bi mogli biti testirani i lečeni od bakterijske vaginoze pre same terapije za neplodnost“.

Ovo istraživanje je objavljeno u Žurnalu ljudske reprodukcije.

Ešerihija koli i muška neplodnost

E. koli ima direktnog uticaja na produkciju i kvalitet spermatozoida. Nekoliko autora demonstriralo je da patološko prosustvo ove bakterije smanjuje pokretljivost spermatozoida. Pored toga, mikroskopski je utvrđeno da E. Koli uzrokuje oštećenja na glavi spermatozoida.

Akutne i hronične infekcije muškog reproduktivnog sistema mogu ugroziti čitav proces spermatogeneze, kao i funkcionalne sposobnosti spermatozoida, što rezultira u kvantitavnim i kvalitativnim promenama u parametrima uzorkovanog ejakulata.

Studija sprovedena na preko hiljadu muškaraca kod kojih je postojao problem sa neplodnošću – u smislu da nije dolazilo do trudnoće uprkos redovnom stupanju u nezaštićene odnose –  pokazala je da kod 30% njih postoji prisustvo bakterija u uzorcima sperme. Od toga broja, na prvom mestu je bila E. Faecalis (32%), zatim E. Koli (20%), Streptococcus agalactiae (13%), U. urealyiticum (11%), Staphylococcus epidermidis (9%), Streptococcus anginosus (9%) i Morganella morganii (3%).

U grupi gde je ustanovljeno prisustvo ešerihije koli, 64% ispitanih je bilo neplodno (po važećim parametrima spermograma), a 36% plodnih. Kvalitet sperme kod neplodnih pojedinaca bio je značajno slabiji nego kod onih koji su klasifikovani kao plodni.

Opšti zaključak je da kod zdravih muškaraca, sa normalnim kvalitetom sperme, bakterijska infekcija ne mora nužno imati negativnog uticaja na plodnost. Međutim, u slučajevima gde je već prisutan smanjen broj i kvalitet spermatozoida, infekcija postaje dodatni faktor rizika koji može pogoršati postojeće stanje.

Policistični jajnici i gojaznost

Sindrom policističnih jajnika je stanje koje pogađa oko 10% žena i koje karakteriše višak muških hormona, neredovan ciklus, kao i povišen rizik razvoja metaboličkih oboljenja koje često za posledicu imaju i gojaznost.

Mnoge osobine tzv. metaboličkog sindroma su manje ili više prisutne kod većine žena koje imaju sindrom policističnih jajnika (PCOS), a to su diabetes, povišen krvni pritisak i gojaznost. Istraživanja pokazuju da je oko 50% žena sa PCOS gojazno, od čega je većina sa tzv. abdominalnom gojaznošću (u predelu stomaka), za koju je utvrđeno da nosi najveći rizik za razvoj kardio-vaskularnih oboljenja.

Tačan redosled razvoja ovih negativnih faktora nije do kraja utvrđen, jer postoje sporenja u kolikoj meri sama gojaznost, te drugi opisani problemi koje sa sobom ona nosi mogu voditi razvoju PCOS, a u kolikoj meri je sama gojaznost posledica prisutnosti sindroma policističnih jajnika.

Nasledni faktor se takođe ne može isključiti jer nasleđene predispozicije za diabetes mogu samostalno voditi ka insulinskoj neosteljivosti i višku insulina koji su u samom temelju PCOS. Ono što se zna jeste da je kod žena sa PCOS osetljivost ćelija na insulin smanjena za oko 35-40%, poredeći sa ženama slične građe i težine – ali bez PCOS.

Začarani krug

Ako imate sindrom policističnih jajnika, ne mora značiti da će te automatski biti i gojazni. Određeni procenat žena, doduše manji deo ukupnog broja, nema problema sa viškom kilograma iako ima simptome PCOS.

Međutim, na osnovu nalaza objavljenih u Žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma (2004.), čak i mršave žene sa simptomima PCOS imaju viši nivo insulina u krvi nego one kod kojih nije dijagnostifikovan PCOS. Isti tekst naglašava kako rezultati studije nedvosmisleno ukazuju na to da je i kod žena koje nisu gojazne a imaju PCOS, povećan rizik za kardio-vaskularne bolesti  i neplodnost.

Ono što je potrebno znati jeste da povišen nivo insulina znači da ćelije određenih tkiva postaju manje „osetljive“ na ovaj hormon što otežava proces „pretvaranja“ hrane koje ste pojeli u energiju potrebnu za rad ćelija. Hormon insulin ima na prvom mestu upravo tu funkciju – da omogući ulazak hranljivih materija (pre svega glukoze – šećera) iz krvotoka u ćelije.

Kada ćelije ne reaguju kako treba na lučenje insulina nakon pojedene hrane, dolazi do povećane koncentracije šećera u krvi, ali tokom vremena i do povećane količine insulina, jer telo pokušava da dodatno stimuliše ćelije dodatnim lučenjem ovog hormona. Zbog toga, neiskorištene materije se u telu talože u vidu masti (gojite se), a hronično povišen insulin ima još dva nepovoljna efekta na ukupnu sliku: Može stvarati stalan osećaj gladi; i onemogućava upotrebu rezervi masti kao izvora energije (drugim rečima – otežava vam da smršate).

U slučajevima sindroma policističnih jajnika stvari dodatno komplikuje česta upotreba oralnih kontraceptiva u terapiji. Pokazalo se u praksi da, pored ostalih neželjenih efekata, prolongirana upotreba kontraceptivnih pilula može voditi i ka gojaznosti.

Kako se povećava procenat masnih naslaga u telu žene, udruženo sa već postojećom insulinskom rezistencijom, dolazi do dodatnih metaboličkih poremećaja koji samo komplikuju postojeće probleme vezane za PCOS. Pojačava se dominacija androgenih („muških“) hormona i nivo hronične inflamacije, što dalje otežava normalno funkcionisanje reproduktivnog i endokrinog sistema. Odsustvo redovne menstruacije, pojačana maljavost, problemi sa kožom, gojenje, depresivnost, hronični zamor – postaju na žalost redovni pratioci žena sa dijagnozom PCOS, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere.

Izlaz iz začaranog kruga

Na samom početku ovog odeljka, moramo naglasiti da se kod sindroma policističnih jajnika ne može govoriti o “izlečenju”, nego o kontroli postojećeg stanja kako ne bi došlo do pogoršanja, kao i merama da se uzročni faktori PCOS svedu na minimum – što će za efekat imati značajno umanjenje svih negativnih simptoma, kvalitetniji život i obnavljanje reproduktivnih sposobnosti (ostajanje u drugom stanju, kada za to dođe vreme).

Dakle, ako imate dijagnozu PCOS potrebno je uvedete dugoročne izmene u svom režimu života kako bi se stanje unapredilo. Ne postoje brza rešenja, “terapije” koje ćete ispiti nekoliko nedelja, “ozdraviti”  i zatim se vratiti na staro.

Put ka uspešnom izlasku iz “začaranog kruga” sindroma policističnih jajnika, kako smo ga metaforično nazvali, zasnovan je na vašoj sposobnosti da date okolnosti prihvatite kao izazov koji će vam zapravo omogućiti da sebe, svoje zdravlje i svoj život unapredite. Bes, očajanje i samosažaljenje mogu biti deo prve faze suočavanja sa problemom, ali nakon toga stvari treba prihvatiti iz izvući najbolje iz postojeće situacije.

Većina studija o PCOS donosi dokaze da su tretiranje insulinske rezistencije, smanjenje telesne mase (ukoliko je prisutna gojaznost) i opšte unapređenje životnih navika (ishrana, redukcija stresa, fizičko vežbanje i odmor) najbolji recept za popravljanje reproduktivnog i metaboličkog statusa kod osoba sa PCOS.

Mogućnosti za tretiranje insulinske rezistencije/hiperinsulinemije su farmakološke (lekovi), dijetetske (ishrana i suplementacija) i bihejvioralne (promena navika i ponašanja). Od lekova obično se daje metformin koji poboljšava osetljivost ćelija na insulin, smanjuje količinu šećera koja se stvara u jetri i otežava resorpciju ugljenih hidrata iz hrane tokom varenja. Zahvaljujući ovim efektima metformina, dolazi do smanjenja nivoa insulina što dugoročno daje doprinos snižavanju androgenih hormona kod žena sa PCOS i stabilizaciji menstrualnog ciklusa.

Neka od mogućih neželjenih dejstava metformina su: stomačne tegobe, gubitak apetita i izmenjeni doživljaj putem čula ukusa. Pored toga, metformin se obično propisuje isključivo osobama  sa zdravom jetrom i bubrezima.

Postoje još neke vrste lekove koji su koriste kod osoba sa diabetesom, ali s obzirom da se kod sindroma policističnih jajnika najčešće daje metformin, ostaćemo na njemu u ovom tekstu.

Bilo da se metformin uzima ili ne, od naročite važnosti su dodatne izmene navika u pogledu ishrane, kretanja i menadžmenta stresa.Takođe, značajno pomaže i uzimanje dijetetskih suplemenata za policistične jajnike. Kod nas još uvek ne postoje programi edukacije i treninga iz ovih oblasti koji bi bili “pokriveni” sistemom zdravstvene zaštite. Nadamo se da će tokom vremena, zahvaljujući porastu svesti o suštinskoj važnosti ovih metoda za prevenciju i lečenje velike većine bolesti, doći do potrebnih izmena u ovom domenu.

Do tada, koristite internet kako bi se edukovali o ovim oblastima (http://www.dijetezamrsavljenje.info), pratite naše tekstove jer ćemo se baviti i time, ili – ako ste u mogućnosti  – nađite mentorski program edukacije i treninga iz oblasti nutricionizma, fizičkog treninga i promena navika.

 

 

Bolni seksualni odnosi – signal za posetu ginekologu

Z5MDX0QINS

Kada je veza između dvoje ljudi zasnovana na ljubavi, poverenju i bliskosti, i seksualni odnos trebalo bi da bude čin koji će partnerima doneti užitak i zadovoljstvo. O tome da je fizički aspekt veoma bitan za kvalitet veze, posvedočiće i žene i muškarci – pogotovo ukoliko su već imali iskustva sa nekim vidom seksualne disfunkcije.

Continue reading Bolni seksualni odnosi – signal za posetu ginekologu

Šta sve treba znati o miomima materice

silhouette-2156585_1280

U poslednjih nekoliko decenija, sve su češći slučajevi u kojima žene sa rutinskih ginekoloških pregleda izlaze pomalo zabrinute, pa čak i uplašene. Iako se važnost redovnih kontrola ne dovodi u pitanje, postoje situacije kada ni one nisu garancija da će se problemi sa reproduktivnim zdravljem sa sigurnošću preduprediti. Priroda pojedinih ginekoloških stanja takva je da se većinom otkriju sasvim slučajno, zbog čega je i strah žena od posete ginekologu u potpunosti razumljiv.

Continue reading Šta sve treba znati o miomima materice

Da li baš sve trudnice padaju u nesvest?

0Q178LJXB9

Ukoliko se nekome požalite da u poslednje vreme imate problem da uveče zaspite, verovatno će vas dočekati uobičajena opaska poput „Ma, sigurno si pod stresom“. Možda ćete potražiti savete o tome koje loše navike da promenite kako biste ublažile stres, a ako vam kojim slučajem u susret dolaze „oni dani“, nesanicu ćete lako prepoznati kao uobičajenog pratioca PMS-a.

Continue reading Da li baš sve trudnice padaju u nesvest?

Page 1 of 9
1 2 3 9